Омбудсман против допунског рада лекара

Заштитник грађана Саша Јанковић ових дана завршава и другу контролу допунског рада у једном београдском дому здравља. У међувремену, омбудсман све чешће указује на злоупотребе које су резултат одредби о допунском раду у Закону о здравственој заштити. „Политика” је од Јанковића зато затражила објашњење да ли разматра могућност покретања иницијативе да се у Закону о здравственој заштити одредбе о допунском раду измене или чак потпуно избаце.

– У две установе контрола је показала неправилности у спровођењу допунског рада. Планирамо контроле у још неким болницама. У овом моменту најпроблематичније је пружање услуга грађанима Србије, које су обухваћене обавезним здравственим осигурањем, али раде се у допунском раду и грађани за њих плаћају. То нисуникакве екстрауслуге, ни услуге страним држављанима – каже Јанковић.

Он додаје да није проблем ако неко жели да током лечења буде смештен у апартман, па да то плати као допунску услугу. Међутим, неприхватљиво је да се жени, која жели хитно да уради ултразвучни преглед дојке, он закаже тек за шест месеци а у случају да је спремна да плати много брже.

– Досадашња пракса са допунским радом показала је да он отворио простор за многобројне злоупотребе. Реч је о томе да не можете ићи преко реда код лекара, само зато што имате паре да платите преглед који је, иначе, обухваћен здравственим осигурањем. У томе се види неравноправност грађана. Наравно, нико никоме не може забранити да се лечи приватно, али код нас постоји обавезно здравствено осигурање и у државним установама услуга из обавезног здравственог осигурања вам не може бити наплаћена. Нико се према грађанима не може понашати као да их лечи бесплатно. То није бесплатно лечење, јер ми то плаћамо сваког месеца и то обавезно, без обзира на то да ли смо болесни или здрави – наводи наш саговорник.

Јанковић сматра да су садашње одредбе о допунском раду отвориле простор за злоупотребе, али и за корупцију, и зато разматра могућност да, уколико резултати осталих потврде његове сумње, Скупштини предложи промене тих одредаба.

– Морам да прикупим јаке аргументе да бих посланике у Скупштини уверио у становиште да неке одредбе допунског рада воде већем злу него користи. Дакле, што се већи број грађана јави омбудсману и укаже на неправилности, то ће аргументација бити лакша. Ако се испостави да су Институт за онкологију Војводине и друге установе које тренутно контролишемо само изузетак и да грађани у највећем броју случајева немају проблем са допунским радом, онда омбудсман не може ићи пред парламент само зато што он лично сматра да постоји проблем – објашњава Јанковић.

Заштитник грађана је недавно примио делегацију лекара која му је скренула пажњу на злоупотребе допунског рада и затражила сужавање његовог обима. Међутим, брзо је уследило званично саопштење једног синдиката у којем се каже да та група лекара није представљала струку и да допунски рад не треба укидати.

– Постоје лекари који увиђају опасност од злоупотребе и они други који ако сами не злоупотребљавају допунски рад, мисле да то нико не ради. Легитимно је да лекари мисле другачије, али је чињеница да се злоупотребе неких лекара као сенка надвијају над целу медицинску струку – сматра Јанковић.

О. Поповић