Опседнутост здравом исхраном

После анорексије и булимије стиже нам нови поремећај у исхрани назван орторексија или опседнутост здравом исхраном. Међутим, за разлику од уобичајених поремећаја у исхрани, где лекари пред собом имају или сувише гојазне особе или испијено мршаве девојке, код орторексије нема неких изразитих телесних, видљивих знакова на основу којих се дало закључити да особа има проблем са храном. Особа у чији картон би могли да упишу дијагнозу орторексије спремна је да више од три сата на дан посвећује причи о припреми хране и при томе до најситнијих детаља проучава састав хране коју би појела, педантно утврђујући број витамина, антиоксиданата или појединих масних киселина… Ове особе су препознатљиве и по томе што презиру све друге који према храни немају такав однос. Често своје самопоуздање граде на строгој дијети или избору одређене врсте хране.

По мишљењу докторке Јагоде Јорге, специјалисте за исхрану са Института за хигијену и професорке на Медицинском факултету, у Србији особа које су фанатично опседнуте здравом исхраном ипак нема у толиком броју као у западним земљама и Америци.

Прво, ми нисмо достигли одговарајући ниво информисаности потрошача о томе шта одређена намирница или јело садржи. Наше етикете садрже најчешће оне најосновније податке о саставу и значају намирница, док се на нутритивним порукама у свету иде у готово невероватне детаље о врстама појединих масних киселина, о садржају антиоксиданата, витамина…

Иначе, талас орторексије кренуо је из Америке и најразвијенијих земаља Европе где проценат гојазних никада није био већи. Странци у Србији се често жале како смо светлосним годинама удаљени од свести о томе шта је правилна и здрава исхрана, покушавајући на пример да пронађу салату у којој неће са врха морати да скидају сјенички или фета сир. Представница Светске здравствене организације за незаразне болести из Регионалне канцеларије за Европу, иначе докторка из Данске, открила је новинарима недавно како у Немањиној улици, једној од највећих и најпрометнијих улица у центру Београда није успела да купи себи доручак, једва успевши некако да пронађе једну интегралну кифлу.

„Црвено светло” упозорења и термин орторексије у медицинске кругове, али и нашу стварност пре девет година је први увео професор др Стивен Братман, који је објавио чланак у стручном, медицинском часопису ЈАМА(The Journal of the American Medical Association). Бретман је упозорио да је све више људи опседнуто здравом исхраном, што се њему учинило – потпуно нездравом ситуацијом, па је целу појаву и назвао орторексија нервоза (orthorexia nervosa), објашњавајући да је то болест код које опседнутост храном постаје најважнија ствар у животу.

– Орторексија за сада у медицини није класификована као болест. Реч је о опседнутости здравом храном, својеврсним фанатизмом у исхрани, који особа себи присилно намеће, али често и својој околини, на пример деци. Те особе појединим намирницама придају значај чудотворних, које ће их, верују, поштедети оболевања од рака или других болести или обезбедити им дуговечност, а, с друге стране, потпуно избацују неке друге врсте намирница, попут меса. Иако овде лекари још не говоре о болести, ипак, опседнутост храном се не може сматрати нормалним понашањем – објашњава докторка Јагода Јорга.

Она појашњава да код особе са орторексијом доминира опсесивност, а чим неко ствари ради опсесивно и под присилом, то тешко може да буде нормално. Такве особе никада неће ни пипнути намирницу ако она није на њиховој листи здраве хране. Имамо и породице у којима један члан остале „малтретира” макробиотиком или вегетаријанством. Медицина, међутим, није никада доказала да нека намирница има својства која нам гарантују дуговечност, или да ће нас сачувати од болести. Такође, особе које узимају само одређену врсту намирница, немају боље вредности триглицерида или холестерола. Напротив, ефекат може некада бити и контрапродуктиван, па једини савет за правилну исхрану и даље гласи умереност у свим врстама намирница, односно хране, каже докторка Јорга.