Оптимизмом против рака

Суочавање са дијагнозом канцера за многе људе је било нешто најстрашније у животу. Опака болест, тешка терапија, психолошки притисак и немогућност да се врате на посао само су неки разлози који утичу на оболеле да се тешко прилагоде свакодневним животним токовима. Има и оних који су у тако тешкој ситуацији успели да поврате веру у себе, да и поред свих проблема гледају на живот са позитивне стране и да се баве стварима које их усрећују...

Славица Маринковић из Бачке Паланке једна је од оних жена која је, што се каже „из пуног здравља”, завршила у болници и за неколико дана доживела операцију у којој је утврђено да се канцер јајника проширио на друге органе. Није се предала болести, већ је одлучила да узме судбину у своје руке: почела је да се бави терапијом ручним радом и да једе сирову храну што јој помаже у борби са тешким обољењем.

– Била сам власник туристичке агенције са троје запослених, озбиљан и одговоран посао. Радила сам по 10, 12 сати дневно. Морала сам да напустим тај посао када сам се разболела. Схватила сам да морам да променим начин живота, јер сам болест добила од стреса. Најлакше је направити оброке и живети здраво. Најтеже је ослободити се брига. Одувек сам радила неке ручне радове, то је био хоби који сам обожавала. На једној хуманитарној акцији купила сам платнену врећицу од које се нисам одвајала и носила је увек са собом. Увидела сам колико је то практично, а нисам приметила да тога има на тржишту. Онда сам решила да их направим у веселим бојама, од добрих материјала, са апликацијама и именима, па сам кренула да стварам и кецеље за кухињу, врећице за флаше, а сада сам осмислила и оне за хлеб – објаснила је Маринковићева.

Многима се овај њен хоби много допао, па је почела тиме да се бави и да зарађује продајући сувенире, будући да других прихода нема. Од када је почела тиме да се бави, каже да се – умирила. Сада једва чека да нешто ради. И постало јој је јасно шта значи психотерапија ручним радом и колико је добро када се човек заокупи неком креативном идејом.

– Немам времена да размишљам о болести, опуштам се уз тај посао, радим када хоћу и у миру. Живим здраво, не користим никакве хемикалије и козметичке производе. Трудим се да уживам у сваком тренутку у животу. Сваки дан шетам минимум сат времена и радим вежбе истезања. Људима је најлакше да одговорност за свој живот и болест не преузимају на себе, јер то захтева ангажовање и бављење собом. Зато ту одговорност препуштају лекарима и лековима – сматра наша саговорница.

Иако је оболела од рака јајника који се проширио на друге органе, она истиче да никада раније није чула да је неко баш имао дијагнозу канцера јајника. Пре тога није имала озбиљније здравствене проблеме.

– Прве симптоме болести открила сам крајем августа прошле године тако што ме је мало болео стомак и што сам осетила надимање. Спремала сам се да одем на одмор, имала сам спаковане кофере за одлазак на пут. Отишла сам код лекара који ми је дао погрешан лек, што ме је касније фрапирало. Болови нису престајали, добила сам инфузију, лекове против болова. У року од четири дана стање ми се погоршало, па сам почела да инсистирам да ми дају упут и да ме пошаљу у Нови Сад. Тамо су ме задржали на испитивању. Болови су постали несношљиви и одмах су ме оперисали. Карцином је захватио више органа... Све се одиграло у року од неколико дана – казује Славица Маринковић.

Новим начином исхране, који подразумева конзумирање сирове хране и клица, ова жена ведрог духа сматра да је добила велику снагу, енергију и бистрину ума, смиреност и други поглед на живот.

– Мене су храна и чишћење организма довели дотле. Мисли су ми сада смирене, а на проблеме гледам само као на нешто што треба решити. У току дана поједем салату од поврћа са мало уља и сирћета од комбухе које правим. Увече направим вечеру од проклијаних или намочених житарица, измиксујем их у блендеру и поспем по некој салати. Не користим никакве суплементе. Сама садим биљке, потапам их у воду, чекам да пусте клице, јер су оне највредније. Волим да коприву самељем у соковнику са шаргарепом и то попијем. Једем орашасте плодове, воће и поврће, житарице и махунарке, али наклијане. Основа у исхрани ми је шаргарепа, коју волим да помешам са цвеклом и мало ђумбира и целера. Попијем сваки дан пола литра топле лимунаде и два чаја. Мој организам се лечи и чисти – закључила је Славица Маринковић.