Хотел „Меркур” у Врњачкој Бањи

Краљево – Мештани у Јошаничкој Бањи грађевину на једној узвишици још зову „нови хотел”, иако је објекат стар више од две деценије. Није ни нов нити је хотел, јер у њему ниједан туриста није преспавао. Тамо нема ни „хотелијера” ни хотелске опреме и, без обзира на то што споља делује пристојно, унутра је прави хаос, легло за јежеве и змије...

Објекат је давне 1978. године почео да гради Фонд пензионог и инвалидског осигурања, да би градња „на пола пута” застала, не толико због пара, колико због тадашњих политичко-економских прилика. Прописи и препоруке државних органа ишли су у прилог забрани такозваних непривредних инвестиција. Недовршен објекат предат је у власништво „Генексу”, тада фирми у успону, али из касе овог предузећа наредних деценија није за доградњу хотела уложен ни један динар...

Ипак, грађевина ће опет, судећи према првој судској пресуди, бити враћена онима који су градњу и започели, односно фонду ПИО. Поред овог „хотела” поменути фонд је на добром путу да у судским споровима са државом добије у власништво још 27 објеката, који су у функцији. Реч је о такозваним рехабилитационим центрима и заводима, у бројним бањама у Србији.

Пресуде да та имовина припада Фонду ПИО донели су општински судови у Краљеву за РХ центар „Агенс”, у Врњачкој Бањи за специјалну болницу „Меркур”... Додуше, судски процеси се настављају код окружних судова. Стручним језиком речено, правни основ за првостепене судске одлуке су, како за „Политику” објашњава Валеријан Кадијевић, саветник директора Републичког фонда ПИО, чињенице да ти центри нису грађени ни државним ни друштвеним парама „већ доприносом радника за пензионо и инвалидско осигурање”.

Стога је овај фонд био принуђен да посредством судова спречи продају и евентуалну промену намене објеката.

– Најпре смо предложили привремене мере, јер је Агенција за приватизацију започела поступак продаје за 13 центара и завода за превенцију и рехабилитацију. Судови су усвојили наше предлоге тако да се привременим мерама, које су правоснажне, Агенцији забрањује продаја, односно отуђење и располагање том имовином до коначног утврђивања правог власника. Недавно су поједини општински судови уважили наше доказе о власништву – истиче Кадијевић.

Наш саговорник наводи да је Фонд ПИО седамдесетих година прошлог века, када је радника било четири пута више него пензионера, „вишак” новца од доприноса улагао у градњу и обнову 225 сличних здравствених установа, а за реализацију разних програма заштите и превенције здравља радника и инвалида рада. Била су то огромна средства, али је после доношења Закона о имовини у власништву Републике Србије „листа непокретности” Фонда ПИО тим „подржављењем” знатно смањена.

И, нису сада пензионери против државе већ тражећи судом своју имовину желе тако да предупреде нове власнике, којима би ове објекте држава продала, да то буду продајни салони, ексклузивни хотели, робне куће...

– Сигурност да то ми нећемо учинити је чињеница да фонд није државна установа. Наиме, у нашем управном одбору су представници Савеза пензионера, синдиката и послодаваца – тврди Кадијевић.

Додуше, одлуком Општинског суда у Врњачкој Бањи да „Меркур” буде „пензионерски” није разочаран ни садашњи директор др Дејан Станојевић који за „Политику” каже:

– Није битно ко ће бити власник већ је и нама најважније да се делатност специјализоване болнице „Меркур” настави, јер је она успешна, на задовољство оних који се овде лече, а и нових или старих власника, свеједно, пошто установа послује добро, доноси профит и пуни буџет – истиче директор Станојевић.

Мирољуб Дугалић