Нови Сад – Међу духовним бисерима Фрушке горе, како су хроничари одавно указали, манастир Крушедол по свему је посебан. Зато је и обележавање пуних пет векова од када је у питорескној удолини пресеченој водотоком постављен камен-темељац древног храма јединствен не само духовни, већ и друштвени и цивилизацијски догађај.

Садашњи игуман манастира отац Сава док говори за „Политику“, пребирући по богатој и бурној, али неретко и трагичној прошлости манастира, с оптимизмом размишља о његовој будућности.

„Биће боље, ако Бог да. Манастир није обичан споменик, сам себи довољан. Манастир је због људи, он је њихова и вера и нада. За овај наш велики јубилеј многи добронамерници су већ учинили велики напор да после празновања овде буду боље дочекани сви они који стижу чисте душе и добре воље. Изграђена је гостопримница у којој је 40 лежаја, пуно ће значити и нови санитарни блок, а за моторизоване посетиоце убудуће ће бити на располагању пристојан прилаз манастиру и паркинг. До сада је из покрајинског и републичког буџета уложено више од 50 милиона динара. Биће и нових подухвата“, најављује отац Сава.

Оснивање и историја Крушедола нису обавијени непознаницом и легендама као што је случај са већином других фрушкогорских манастира. Породица српских деспота Бранковића, која је након турских освајања простора до Саве и Дунава живела у Угарској, основала је манастир Крушедол као своју задужбину, а уз манастир и цркву гробне намене. Као време градње означава се период од 1509. до 1516. године.

Како су забележили хроничари, ктитор манастира био је владика Максим Бранковић (пре замонашења деспот Ђорђе), уз помоћ мајке Ангелине и влашког војводе Јована Њагоја.

Забележено је, на пример, да је током друге половине 17. века у Крушедолу „обитавало 90 калуђера и 12 стараца“. За време Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, они са манастирским драгоценостима, међу којима су биле и мошти светих Бранковића, оснивача манастира, прелазе у Сентандреју, где остају све до 1697. године када се са реликвијама враћају у Крушедол. После пораза код Петроварадина 1716. године, Турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а том приликом изгореле су и мошти светих Бранковића (део њихових остатака данас се чува у манастирској ризници).

Иако је почетком 18. века манастир прилично разорен, он је током више деценија до краја тог века и обновљен. За време Другог светског рата богату манастирску ризницу, богатију од ризница свих других фрушкогорских манастира заједно, чији су експонати били спаковани у 20 великих сандука, опљачкале су усташе. Део тог духовног, историјског и материјалног блага држава је успела да поврати након рата.

Ипак, после сваке трагедије Крушедол је успевао да се опорави и до данашњих дана буде, истина, неми, али поуздани сведок збивања на овим просторима током читаве друге половине миленијума за нама. Штавише, Крушедол данас представља праву ризницу српског сликарства у Војводини, а његов иконостас је од непроцењиве вредности.

За Србе преко Саве и Дунава манастир Крушедол је вековима био културни, политички и верски центар. На својеврстан начин то потврђује и чињеница што је манастирска црква сада маузолеј многих знаменитих Срба из давне прошлости. Поред осталих, ту су мошти два патријарха – Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Четвртог Јовановића, вођа сеоба Срба, више митрополита и војвода, кнегиње Љубице, жене кнеза Милоша Обреновића, краља Милана Обреновића...

Иначе, свечаности које се поводом јубилеја манастира одржавају 11. и 12. августа организује епархија сремска СПЦ, а покровитељ је Извршно веће Војводине.

Славољуб Живковић

-----------------------------------------------------------

Ризница са ригорозним мерама безбедности

По многима, најзанимљивији део обнове Крушедола, у част јубилеја манастира, представља изградња манастирске ризнице за чији се почетак припреме завршавају управо ових дана, а на коју се чека већ седам деценија. Манастир је без ризнице безмало седам деценија, а вредне реликвије одавде су пресељене у музеј СПЦ у Београду, цркве у Новом Саду, Сремским Карловцима... На изградњи ризнице заједнички су ангажовани Покрајински завод за заштиту споменика, Музеј Војводине, Галерија Матице српске..., а састојаће се из два одвојена дела. У једном ће се налазити сав покретни материјал у вези с Крушедолом, а у другом предмети који су припадали краљу Милану, кнегињи Љубици и другим знаменитим личностима које почивају у Крушедолу. Пошто се ради о изузетно вредним експонатима предвиђен је и веома ригорозан систем безбедности који ће ризницу максимално штитити.