Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пилоти на мотоциклима у част века авијације

Пилоти на мотоциклима у част века авијације
Пилоти и љубитељи ваздухопловства приликом обиласка Свете Горе (Фото Лична архива)

Група војних пилота и љубитеља ваздухопловства на свој начин обележила је стогодишњицу српског ваздухопловства – путовањем дугим две и по хиљаде километара мотоциклима по региону и обиласком локација значајних за историју домаће авијације.

Урадили су то у сопственој организацији, вођени жељом да обиђу места која се спомињу у књигама и одају почаст онима који су својом храброшћу исписали прве странице историје ваздухопловства.

Замисао је била да путовање буде историјско-културног карактера, а уједно и поклоничко путовање посетом манастиру Хиландар на Светој гори.

У овој групи били су мајори Бошко Шербеџија, Симеун Кузмановић, Синиша Вуковић, капетан Бранко Савић, пензионисани пилот Небојша Марковић и инжењер Нинослав Севић. Кренули су, одакле би друго него са аеродрома у Батајници, где четворица првопоменутих пилота и раде. Они су инструктори летења у 252. школско-тренажној авијацијској ескадрили, познатијој по свом називу „Курјаци са Ушћа”.

– Прво одредиште био нам је Пожаревац одакле је у Првом светском рату полетео „Олуј”, први српски наоружани авион. У оближњем селу Црљенац обишли смо гроб генерала Љубише Величковића, који је погинуо у рату 1999. године и одали му почаст – каже мајор Бошко Шербеџија.

Продужили су у Ниш, који има посебно место у историји домаћег ваздухопловства. Са Трупалског поља полетали су први авиони у балканским ратовима, практично то je био први војни аеродром.

Нажалост, век касније нема обележја које би сачувало успомену на славну прошлост када је Србија била међу ретким земљама са ратним ваздухопловством.

Даљи пут их је, преко Бугарске, водио у Грчку. Обишли су војничко гробље на Зејтинлику, где су, међу другим војницима, сахрањени и српски пилоти из Првог светског рата. На истом гробљу почивају и авијатичари Краљевине Југославије страдали почетком Другог светског рата.

Са Зејтинлика кренули су у манастир Хиландар, са оригиналним поклонима – посудама са земљом из Београда, Новог Сада, Краљева и Ниша, градова у којима се налазе аеродроми, као и посудама са водом из Дунава, Саве, Мораве и Ибра.

Са Свете Горе отишли су у Скидру, град који има и словенски назив Вертекоп, у коме је 17. јануара 1918. формирана Прва српска ескадрила чије традиције негује управо ескадрила пилота љубитеља мотоциклизма. Занимљиво да у Скидри постоји споменик из времена Првог светског рата, али нажалост, нема обележја у знак сећања на оснивање Прве српске ескадриле. 

– Из Скидре смо продужили у Македонију, према Битољу, у намери да обиђемо Кајмакчалан. Међутим, временски услови су били лоши, падала је киша, одрон је затрпао иначе лош пут, па ћемо ово место, надам се, обићи неком другом приликом – објашњава Шербеџија.

Посебан изазов, била је вожња кроз Албанију преко које се српска војска повлачила у тешким условима 1915/16. године, а у Првом балканском рату први извиђачки авиони су употребљени управо приликом опсаде Скадра.

Вожња кроз брда Албаније била је занимљива гледано из возачког угла, међутим део становништва и није био баш одушевљен појавом мотоцикала са српским таблицама, па се пилоти бајкери нису дуже задржавали у овом граду. Преко Црне Горе вратили су се у Србију, положили су венац на споменик пилотима браниоцима Београда у Априлском рату 1941. године.

Пут, који су помогли Привредна комора Београда, Аероклуб „Галеб – Г4” и Удружење пилота „Курјаци са Ушћа”, завршен је обиласком некадашњег летелишта код Новог Сада, где је својевремено формирана Прва пилотска школа.

– Надам се да ћемо успети да на неким од локација које смо обишли, као што је она у грчком граду Скидра, поставимо обележје да нас подсети да је слобода јако скупа и да је небројено живота положено на њен олтар – истиче Шербеџија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.