Вавилонска кула није довршена због језичке пометње, њени градитељи нису могли да се споразумеју, а нас око 2.000 из седамдесетак држава, овде у Бјалистоку, настављамо с градњом куле есперанта, чије темеље је баш у овом пољском граду поставио Лудовик Заменхоф. Захваљујући њему и есперанту, споразумевамо се без тешкоћа. Говоримо истим језиком и настављамо градњу овог „језика наде”, који се данас користи у више од 130 земаља света.

Ова порука, коју смо у недељу примили од Александра Саше Пилиповића, есперантисте и глумца из Крагујевца, сведочи да у раду 94. светског конгреса есперантиста учествују и представници Савеза есперантиста Србије. Они ће од 25. јула до 1. августа обележити и 150 година рођења Лазара Лудовика Заменхофа (1859–1917), творца овог планског језика.

С још двојицом колега глумаца, Пилиповић ће за све учеснике конгреса – разуме се, на есперанту – извести и захтевну мултимедијалну представу рађену према роману Михаила Бронштајна, што ће бити његов десети, јубиларни наступ на светским конгресима есперантиста.

Своје представе играо је у Јокахами, Ротердаму, Варшави, Фиренци, Вилњусу, Пекингу и другим градовима, увек с великим успехом.

– Имам пријатеље у целом свету, опет смо се срели овде у Бјалистоку – јавља Пилиповић и наводи да у свету расте интересовање за есеперанто, чему доприноси његова неутралност у односу на моћне језике света, поготово енглески, али и неки додатни, важни разлози.

Научне процене говоре да се данас у свету говори око 5.000 језика, док је њихов број свакако био већи пре 120 година, када је пољски лекар Лудовик Заменхоф измислио нови језик, једноставан и лак за учење, с речима које се истоветно или слично изговарају у већини светских језика. Уџбеник тог планског језика потписао је као доктор Есперанто, што ће рећи „онај који се нада”.

Отуда је есперанто познат као језик наде, пријатељства и разумевања, отворен за развој и за пулс живота, што значи да се допуњава и богати као и сви други живи језици.

Заснован на лексичким и граматичким основама европских, у првом реду романских, језика, с једноставних 16 граматичких правила, есперанто се може савладати за неколика дана. Пошто је отворен за развој, Академија за есперанто сваке године усваја нове, међународно познате речи из разних области стваралаштва, науке и технике, тако да их сада у речнику есперанта има око 100.000.

Есперанто је неутралан и не даје предност било ком националном језику, али као помоћни језик у науци, култури, техници, уметности и другим областима, оснажује улогу националних, поготово „малих” језика. Зато је, примерице, есперанто у Мађарској добио равноправан статус са осталим страним језицима.

Испитивања обављена у низу земаља, у Великој Британији, САД, Финској, Мађарској, Немачкој, Италији и Русији, потврдила су да људи који су учили есперанто много лакше савладају и неки други језик. Зато и не чуди све снажније залагање на разним странама света да есперанто постане школски предмет као и остали, традиционални страни језици који се уче у школама. Уосталом, у политичким и бирократским лавиринтима већ неколико година се крчка предлог да постане и званични језик Европске уније.

Истраживачи документовано тврде да ће кроз двадесетак година од око 3.000 „малих” језика преживети једва њих 600, па отуда и све снажнији гласови да се спречи супремација било кога језика и да есперанто у том погледу пружа решење. Можда то још увек делује као занесењаштво, поготово зато што иза пропаганде и ширења есперанта не стоје ни средства ни моћ држава као у случају националних језика, данас поготово енглеског.

Упркос свему, према писању париског листа „Фигаро”, есперанто спада у ексклузивни круг од пет одсто језика којима у свету говори више од милион људи. При томе се број есперантиста брзо повећава, захваљујући Интернету, тако да они данас делују организовано у 135 земаља.

Слободан Кљакић

----------------------------------------

Одговора још нема

Есперантисти су крајем прошле године предложили да једна улица у Београду носи назив Есперанто, али, иако је ово година њихових јубилеја, још нису добили одговор од надлежних градских органа.

Сл. К.