Osam godina pošto je verska nastava ponovo uvedena u škole, teško je steći sliku koliko se đaka opredeljuje za ovaj predmet i kakva su njihova iskustva, budući da sistemskih istraživanja na nivou cele zemlje još nema. Postoje, međutim, pojedinačni podaci koji se tiču jedne crkve ili verske zajednice ili jednog regiona. Po njima, broj učenika verske nastave od 2001. godine do danas nije se znatnije menjao, nešto je manji u gradskim sredinama, procenat đaka koji se opredeljuju za veronauku uglavnom se kreće oko 50 odsto, ali postoje drastične razlike između sredina ili škola. Dok se negde manje od polovine đaka opredeljuje za versku nastavu, u drugim sredinama, poput seoskih, ili školama procenat se penje čak i do 100 odsto.

Brojne primedbe pratile su uvođenje veronauke u škole 2001. godine, a jedna od onih koje se mogu čuti i danas je da će verska nastava dovesti do podvajanja đaka po verskoj osnovi i produbljivanja verskih razlika. Takvu zamerku odbacili su naši sagovornici iz Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve, kao i predstavnici Islamske zajednice Srbije i Islamske zajednice u Srbiji.

– Prigovori da će verska nastava dovesti do diskriminacije potiču, verovatno, iz pogrešnog tumačenja da se tolerantno društvo gaji na prikrivanju različitosti, a ne na njihovom negovanju. Treba podsetiti i da je veronauka uvedena na zajednički zahtev crkava i verskih zajednica – kaže jerej Aleksandar Đakovac, koordinator Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Dosadašnje ankete Odbora Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke među đacima, pokazale su da je u nastavi veronauke najvažnija ličnost veroučitelja, njegova ljubav prema đacima i talenat da im prenese svoje znanje, objašnjava otac Aleksandar.

– Veronauka je sama po sebi zanimljiv predmet. Mlađe đake privlače biblijske priče, životi i podvizi svetitelja, a starije teme poput smisla života ili cilja čovekovog postojanja – kaže jerej Aleksandar Đakovac.

Andrija Kopilović, prorektor Teološko-katehetskog instituta Subotičke biskupije, kao predstavnik Rimokatoličke crkve, jedan je od članova vladine Komisije za uvođenje i nadgledanje veronauke u kojoj na istom zadatku, nastavi veronauke, sarađuju predstavnici svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

– Kada jedna crkva donosi nastavni plan i program za veronauku, on mora proći proveru svih drugih crkava i verskih zajednica. Postoje i dve ili tri nastavne jedinice u okviru verske nastave koje se bave drugim crkvama i verskim zajednicama – objašnjava Kopilović.

Osim uvođenja takmičenja iz veronauke, činjenica koju takođe treba pozdraviti je i mogućnost da veroučitelji budu zaposleni na neodređeno vreme, ističe Andrija Kopilović. Do donošenja novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, veroučitelji koje crkva ili verska zajednica predlažu mogli su da sklope sa školom samo ugovor na godinu dana. Zbog toga, veroučiteljice, na primer, nisu mogle da odu na trudničko bolovanje.

Vraćanje verske nastave je obavljeno na način koji je pobornike mišljenja da će ona dovesti do podele đaka na verskoj osnovi ostavio bez argumenata, naglašava muftija novosadsko-beogradski Rešad Plojović, koordinator za islamsku veronauku Islamske zajednice u Srbiji.

– Ipak, u pojedinim gradovima došlo je do problema u izvođenju verske nastave jer su se pojavila dupla rešenja o imenovanju veroučitelja – kaže Plojović.

Pojedini islamski veroučitelji, tako, nisu mogli da predaju u određenim školama, između ostalog, i zbog nesuglasica između Islamske zajednice Srbije i Islamske zajednice u Srbiji. Mensur Zukorlić, koordinator verske nastave Islamske zajednice Srbije, ističe da su se više puta žalili na to da direktori svojevoljno nisu hteli da prime njihove veroučitelje u škole, uprkos urednim rešenjima.

– Zatražili smo i da se promeni udžbenik za islamsku veronauku. Trenutno se koristi onaj iz Bosne i Hercegovine s neznatnim izmenama, a mi bismo želeli da imamo udžbenik prilagođen đacima iz naše sredine – kaže Zukorlić.

J. Beoković