Na letnjem raspustu neće se opustiti baš svi đaci. Oni koje u avgustu čekaju popravni ispiti tek treba da zagreju stolicu. Ne zna se, međutim, koliko ih ukupno ima u Srbiji. Nije poznat ni ukupan broj dece koja ponavljaju razred.

U Ministarstvu prosvete kažu da takvi zbirni podaci ne postoje i da nikada nisu ni postojali. „Politikina” mini anketa pokazala je da je broj učenika sa zaključenim jedinicama pozamašan. Više je naravno onih koji imaju do dva „keca” pa idu na popravni od onih koji imaju više od dve jedinice pa ponovo moraju u isti razred. A stručnjaci kažu da za loš uspeh nisu krivi samo učenici, već i nastavnici, roditelji, školski programi, dosadni časovi, nerazumljivi udžbenici...

U gornjomilanovačkoj Gimnaziji „Takovski ustanak” od 407 učenika razred ponavlja sedam đaka, dok 32 učenika ide na popravni. Prema rečima sekretara škole Snežane Savić, ponovci imaju više od tri slabe ocene. Najčešće jedinice su iz matematike i biologije, ali se na popravni ide i zbog fizike, hemije, pa i srpskog jezika.

Od ukupno 820 đaka u srednjoj Tekstilno-tehnološkoj i poljoprivrednoj školi „Despot Đurađ” u Smederevu njih 127 ide na popravni, dok 13 učenika ponavlja. Ima ponavljača i sa pet jedinica.

– Matematika, srpski i strani jezici su najčešći problemi – kaže direktor Goran Žbiljić i ističe da je sa odličnim uspehom razred završilo 91 dete.

– Najveći broj nedovoljnih učenika je u prvom razredu – objašnjava pedagog u školi Milenko Dobrić.

Prema njegovom mišljenju, ključni problemi su teško gradivo, nedovoljno predznanje iz osnovne škole, raskorak u kriterijumu ocenjivanja u osmoletki i srednjoj školi. Najveći broj izostanaka je takođe u prvom razredu što svedoči o tome da se deca teško adaptiraju na novu sredinu i nove zahteve. Na sceni je i period adolescencije.

On ističe da je što se uspeha tiče bolja situacija u oglednom odeljenju za pekare. Tu nema ponavljača, a i slabih ocena je znatno manje. Nada se da će se broj slabih đaka smanjiti već sledeće godine kada i obrazovni profili za veterinarskog i poljoprivrednog tehničara i modnog krojača budu u ogledu. Ogledna odeljenja imaju manje đaka pa se lakše radi, imaju više prakse i stručnih predmeta u odnosu na teoriju i opšteobrazovne predmete. To misli i Lija Stefan, zamenik direktora Hemijsko-medicinske škole u Vršcu, koju pohađa oko 750 đaka. Njih stotinak ide na popravni, a dvoje-troje će, prema njenim rečima, ponavljati razred.

Ona smatra da uzroci slabih ocena leže pre svega u neradu đaka i nepostojanju radnih navika.

– Naš školski sistem ne odgovara senzibilitetu savremenog učenika. A ako još u jednom odeljenju 20 učenika ima recimo jedinice iz jednog predmeta onda to više govori o tome da je nastavnik loš a ne učenici. On ne ume da prenese znanje, da motiviše đaka – upozorava psiholog Vanja Govorko iz tima za decu i mlade Centra za socijalni rad grada Beograda.

Ona je uverena da se deca ne nerviraju zbog jedinica jer shvataju da su u pitanju školski sistem i ličnost profesora. Roditelji su ti koji su pod stresom.

Učenici koji moraju na popravni kažu međutim da su u frci, da im je leto upropašćeno, da pohađaju privatne časove. Priznaju da su bili lenji i da nisu učili, ali napominju i da su ih nastavnici u startu, samo na osnovu jednog odgovaranja, svrstali u „loše momke i devojke” i da je teško sada promeniti to njihovo mišljenje.

Ove probleme nemaju učenici beogradske Farmaceutsko-fizioterapeutska škola. U toj oglednoj školi niko ne ponavlja razred, niti ide na popravni. U razgovoru s direktorom škole Darinkom Karović, pedagogom Donkom Vuković i profesorom srpskog jezika Biljanom Petrović saznajemo da je prosečna ocena na nivou škole oko 4,7, a da 110 đaka ima sve petice. Ovogodišnji maturanti uspeli su da kao budžetski studenti steknu indeks na Medicinskom i Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, što, vele, dovoljno svedoči o tome da se ocene ovde ne poklanjaju.

Naše sabesednice objašnjavaju da se u njihovoj školi nastavnici trude da jedinicu izbace kao vaspitno-disciplinsku meru. Forsira se znanje, profesori iz deteta „izvlače” ono što ono zna, a ne love ono što ne zna. Dobra je saradnja škole s roditeljima. S obzirom na to da je samo po 20 đaka u odeljenju, učenici se mnogo češće ispituju i usmeno i pismeno putem testa, pa ovde nema kampanjskog učenja. Nastavnici su mladi, željni inovacija, rado idu na usavršavanja. Na časovima se koriste savremene metode rada, drži se i multimedijalna nastava. Mnogo više je stručnih predmeta i prakse (60 odsto) u odnosu na teoriju i opšteobrazovne predmete (40 odsto). Postoji konsultativna nastava i za decu koja žele da nauče više i za one koji nisu uspeli da na redovnim časovima savladaju gradivo, a đaci kažu da u ovu školu ulaze bez straha.

Aleksandra Brkić

---------------------------------------------------------

Zastarele metode rada

Prema oceni psihologa gradivo u srednjoj školi je preobimno, uče se prevaziđene stvari, predavanja su suvoparna, metode rada zastarele, časovi dosadni, udžbenici nerazumljivi, a nisu sva deca u istoj meri prilagodljiva.

– Kompjuteri i Internet su promenili način razmišljanja kod dece. Neophodno je da profesori predaju tako da povezuju učenička saznanja, da im pomognu da to sistematizuju i da ih nauče kako da tako stečena znanja i umeća koriste u svakodnevnom životu – kaže psiholog Vanja Govorko.