Када код лекара стигнете са резултатима у којима се уочавају повећане вредности холестерола, он неће више смети да каже: „Није то ништа”. У Водичима добре клиничке праксе за липидне поремећаје тачно је наведено које се вредности холестерола сматрају пожељним, које гранично повишеним, а које ризичним. И не само то, даље се врло прецизно наводи како лекар треба да процени ризик од инфаркта и других болести и које дијагностичке процедуре и лекове треба да даје.

Водичи добре клиничке праксе осим у области липидних поремећаја, урађене су за још седам области – за исхемијску болест срца, исхемијски мождани удар, карцином плућа, депресију, артеријску хипертензију, третман препонских кила одраслих и поремећај рада штитасте жлезде. Председник Републичке стручне комисије за израду и примену водича професор др Горан Милашиновић каже да су одабране болести од којих се највише умире у Србије, као и болести које ометају грађане у нормалном обављању посла, попут депресије.

– Идеја је постојала већ 10 година. Комисија је формирана у октобру 2010. године, а рад на водичима је финансирала Светска банка кроз пројекте Министарства здравља – каже др Милашиновић.

Овим протоколом лекари су добили правила поступања – корак по корак –од почетних симптома до завршне анализе односно излечења.

– Ови протоколи нигде у свету нису обавезујући, па су и код нас донети у облику препорука. Лекар, упркос постојању водича може да лечи на основу свог искуства, али у случају грешке мора да докаже, зашто је тако поступио. Водичима пре свега желимо да уједначимо начин лечења у целој Србији. Они одређују шта се сматра најбољим начином лечења, а онај ко другачије лечи, у случају да направи лекарску грешку мораће да одговара – наводи др Милашиновић.

Он каже како су Водичи добре праксе начин да пацијент дође до такозваног „другог мишљења”, а да при томе није морао да „заређа” од лекара до лекара, проверавајући дијагнозу и начин лечења.

 – Сваки пацијент има могућност да преко интернет презентације на сајту Министарства здравља добије одговор који је пут лечења и шта је најбољи третман од тренутка када се појаве први симптоми до завршног лечења. Пацијент може да контролише оно што му се ради и то како у односу на лекаре, тако и  у односу на здравствени систем. Када неко има бол у грудима и ако постоји сумња на инфаркт, мора да се уради ЕКГ и ако се на снимку уочи промена – по протоколима, пацијент мора да прими 300 милиграма аспирина и још неки други лек. Али, пацијенти може да пита зашто њему није дато 300 него само 100 милиграма аспирина или зашто му није урађена дилатација крвног суда са стентом, када је добио акутни инфаркт, него је добио лек „стрептокиназу”, ако у протоколима пише да је најбољи вид лечења уградња стента – објашњава др Милашиновић и додаје да јесадазнање из осам области сажето на једном месту и да лекар не мора да студира на хиљаде студија, тражи по Интернету...

– Водичима ће се пре свегапоништити разлике у лечењу. Такође, знаће се где у здравственом систему треба приоритетно уложити новац – каже др Милашиновић.