Продаја „Политике” пред истражним органима

Комисија за заштиту конкуренције напокон се огласила у случају продаје и препродаје „Политике”: „Ист медија групи” из Москве, купцу удела од педесет одсто у „Политици”, изрекла је казну од 143.500 евра. Све што је било спорно пре више од две године, односно од првога дана када се сазнало да компанија „Политика новине и магазини” мења власника, и даље је обавијено маглом и сумњама. Казна је изречена јер се „Ист медија група” и „Ост холдинг” из Беча (WAZ) нису потрудили ни да затраже одобрење Комисије за заштиту конкуренције, иако Закон о заштити конкуренције то недвосмислено налаже због концентрације власништва.

Како наш лист сазнаје, купац је исплатио четири милиона евра још у јануару 2012. године, док је уговор о куповини потписан тек пет и по месеци касније, у јуну исте године. То је време када је Демократска странка изгубила изборе и када је било неопходно да се на брзину регулише посао, по свему судећи обављен испод жита.

Таква трансакција није сама по себи незаконита, али је чудна и упућује на чињеницу да је постојао неки други уговор на основу којег је извршена уплата. Тај папир је по свему судећи био компромитујући по једну страну, свакако не немачку, па је у јуну „уподобљен” како би „задовољио” јавност и можда покушао да завара истражне органе.  

Комисија за заштиту конкуренције је јуче саопштила и да ће пуноважност уговора о купопродаји ВАЦ-овог удела у „Политици новине и магазини” (ПНМ), потписаног између „Ост холдинга”, ћерке фирме ВАЦ-а, и „Ист медија групе”, која се од када је обелодањена продаја „Политике”, повезује са „Фармакомом МБ” Мирослава Богићевића (у време власти Бориса Тадића, омиљеног тајкуна власти), испитивати Републичко јавно правобранилаштво.

Одлуку да предмет „Политика” упути државном органу који се бави заштитом имовинских права и интереса државе и правно заступа и саветује Републику Србију, Комисија за заштиту конкуренције је донела, како је истакнуто, „с обзиром на могућу штету по имовинска права и интересе Републике Србије“.

У јуче објављеном саопштењу комисије наводи се и да је ово тело дошло до сазнања која основано упућују на могућност да приликом продаје удела од 50 одсто у друштву „Политика новине и магазини” (ПНМ) „Ост холдинг” није поступио у складу са обавезама утврђеним оснивачким актом ПНМ-а.

„Прикупљени докази и изјаве сведока упућују на основану претпоставку да понуда за откуп удела (право прече куповине), није достављена другом члану друштва, који је у већинском власништву Републике Србије, на начин и под условима предвиђеним актима друштва”, наводи се у саопштењу комисије. Ово тело, такође, казнило је „Ист медија групу” са 143.500 евра, или 17.286.000 динара, због недостављања тражене документације.

О томе шта се 2012. дешавало иза сцене и зашто држава није откупила свој удео у „Политици”, чиме су отворена врата да се обави нетранспарентна куповина преко ноћи, нисмо добили прецизне одговоре од некадашњих водећих људи Управног одбора „Политике АД”, који су по природи ствари, то морали да знају.

Некадашња председница Управног одбора „Политике АД” Соња Лихт, у кратким писаним одговорима за наш лист објаснила је јуче да се налази на студијском боравку у Немачкој и да није упозната са ставом комисије.

– Подсећам вас да је до продаје дошло након што је управни одбор, којем сам председавала, окончао свој мандат – навела је Лихт. Она је напустила Управни одбор „Политике” у мају 2012. године, али је јавност први пут сазнала за махинације везане за куповину „Политике” када је у децембру 2011. године ову тему у парламенту покренуо посланик ЛДП-а Зоран Остојић.

На питање да ли је знала за продају „Политике” у тренутку када је напуштала управни одбор и да ли је та продаја заинтересовала и заинтригирала, Лихтова одговара:

– Наравно да нас је интересовала и због тога смо консултовали и Владу Србије – каже Лихтова, не прецизирајући да ли је можда управо због продаје „Политике” напустила место председнице управног одбора. Наиме, пре него што је 29. јуна 2012. године склопљен уговор између „Ост холдинга”, ћерке фирме ВАЦ-а, и „Ист медија групе” којим је продато 50 одсто удела у ПНМ-у по цени од 4,7 милиона евра, ВАЦ је средином марта исте године понудио по праву прече куповине „Политици АД” да откупи удео у власништву. Управни одбор „Политике АД”, како каже Соња Лихт, послао је тада Влади Србије писмо да се изјасни о овој понуди.

– Иако је „Политика АД” успела да стабилизује своје стање и даље смо били у дуговима и нисмо могли да искористимо право прече куповине. Међутим, од Владе Србије нисмо добили одговор на писмо које смо им упутили. Колико се сећам, то смо и констатовали на последњој седници управног одбора – каже Соња Лихт.

Тадашњи представник државног капитала у Управном одбору „Политике АД” Јован Симић, у првом председничком мандату Бориса Тадића његов саветник за Хаг, јуче каже за наш лист да су сви релевантни политички чиниоци били обавештени о понуди ВАЦ-а у смислу права прече куповине, али да од владе није стигао никакав одговор и да он нема објашњење зашто је то тако.

– Влада је тада била лења и инертна, али нико од тадашњих релевантних представника власти не може да каже да није био обавештен о понуди ВАЦ-а – каже Јован Симић.  

Влада Србије није била једина адреса којој је требало да се обрате представници управног одбора. Бранко Павловић, саветник Удружења малих акционара „Политике АД”, сматра да је најшира јавност требало да буде обавештена да ВАЦ треба да прода 50 одсто свог удела у „Политици”, као и да је требало сазвати ванредну Скупштину акционара „Политике АД”.

Први наговештаји да се спрема продаја „Политике” стигли су као део политичких варница. Тадашњи посланик Либерално-демократске партије Зоран Остојић оптужио је крајем 2011. године тада владајућу Демократску странку (ДС), да преко „Курира”, као паравана, намерава да откупи ВАЦ-ов удео у власништву у листовима „Политика”, „Вечерње новости” и „Дневник”.

Продаја „Политике” заиста се и десила, али купац није био „Курир”, већ „Ист медија група”, предузеће са седиштем у Москви са оснивачким капиталом од 250 евра. У јавности се спекулисало да иза целог посла стоји Мирослав Богићевић, који, прича се, није био срећан због те куповине коју је наметнула странка која је стајала иза њега, а пре свих, тадашњи заменик председника ДС-а Душан Петровић, први сарадник Бориса Тадића.

Зашто се чекало две и по године

„Политика” је од Комисије за заштиту конкуренције раније тражила одговор на питање зашто није покренула поступак још 2012. године, када се први пут сазнало за могућу недозвољену концентрацију власништва. Добили смо одговор да је комисија „предузимала одређене радње и у периоду до покретања поступка”, као и да је у том периоду комисију водила Весна Јанковић, која је у међувремену отишла из комисије. Нови председник комисије је Милоје Обрадовић, професор Факултета за инжењерски менаџмент.

Тражили смо и одговор на питање колико је пута до сада комисија покушала да уручи „Ист медија групи” решење о покретању поступка о „Политици”: пет пута, кажу у комисији.

Комисија је такође забранила „Ист медија групи” да располаже својим уделом у ПНМ-у. Тај закључак је уручен законском заступнику власника удела, а осим тога, регистрован је и објављен на сајту Агенције за привредне регистре.