Ukoliko predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju prođe sud stručne javnosti i poslanika Skupštine Srbije, profesori će ubuduće moći da ostanu angažovani na fakultetu do 80. godine života.

Naime, stručnjaci koji su radili na izmenama aktuelnog zakona, predložili su nekoliko varijanti za prestanak radnog odnosa nastavnika i saradnika: po jednoj, profesoru može biti produžen radni odnos do tri, a po drugoj do pet školskih godina i nakon što navrši 65 godina života (i najmanje 15 godina staža). Posle toga, penzionisani profesor može još deset (ili osam)školskih godina biti angažovan u izvođenju svih oblika nastave na poslediplomskim studijama kao mentor ili član komisija u postupku izrade i odbrane završnih radova i disertacija, a može biti i član komisije u postupku izbora u zvanje nastavnika.

Inače, aktuelni zakon predviđa da profesor nakon 65. godine života može da ostane na fakultetu samo još dve školske godine ili da mu se dodeli zvanje profesora emeritusa. Ovo zvanje se na univerzitetima ne koristi često, već samo za izuzetne zasluge u nauci.

Profesor emeritus na Univerzitetu Singidunum dr Slobodan Unković kaže da je u principu protiv ograničavanja i da je predloženo veoma dobro rešenje, jer je obično reč o vrhunskim, poznatim naučnim radnicima.

– Mi smo skloni da odmah tumačimo da će to sad ići po automatizmu. Ne, to je mogućnost, a svaki fakultet će u zavisnosti od raspoloživih resursa donositi odluku da li će i u kojoj meri angažovati profesore. Ukoliko se oceni da je njihov doprinos vredan, zašto da ne koristimo te potencijale, kada je to praksa svuda u svetu? Evo i profesori u Sjedinjenim Američkim Državama mogu da učestvuju u nastavi do 80. godina. Takođe, možda jedan broj nastavnika neće biti spreman da radi – kaže za naš list profesor Unković, koji je u svojoj biografiji upisao i funkcije dekana, rektora, ministra, ambasadora...

Studenti takođe nisu protiv ovog predloga i komentarišu da su „upravo najlepše lekcije starih profesora, a da su mladi skloni da zakomplikuju ono što su njihovi prethodnici predavali jednostavnim jezikom”.

Profesor dr Petar Jovanović, član Komisije za predloge izmena Zakona o visokom obrazovanju ispred Konferencije direktora visokih škola Srbije, kaže da u septembru puni 67 godina i da veruje da će raditi još najmanje 10 godina. Trenutno je direktor Visoke škole za projektni menadžment, a do 1. oktobra je angažovan na matičnom Fakultetu organizacionih nauka. Pitamo ga šta će biti posle rođendana.

– Posle toga ću biti direktor i profesor emeritus i ići ću tamo gde me pozovu. Nijedno društvo, pogotovo bogato, ne odriče se iskusnih ljudi, a naročito Srbija ne bi smela da ih se odriče. U svetu postoji različita praksa, ali generalno, penzionisanje profesora u anglosaksonskom svetu ne zavisi od njegovih godina, već od potrebe za njegovim radom. Dakle, profesor može da ode u penziju, ali i ne mora. Tamo se potpisuju ugovori u radu, a ne kao kod nas – da jednom izabran profesor ostaje do kraja. Njih se svet ne odriče, ali i nema milosti ukoliko ne zadovolje sve kriterijume – kaže profesor Jovanović.

On dodaje i da poznaje dosta profesora koji imaju više od 80 godina, a još su aktivni.

„Nije dobro postavljati starosne granice, jer svi znamo da ima ljudi koji već u 50. nisu sposobni više da rade, a recimo, jedan od najpoznatijih imena u oblasti menadžmenta Piter Draker, koji je nedavno umro u 94. godini, do poslednjeg trenutka je držao predavanja”, kaže dr Jovanović.

U predlogu izmena zakona zadržano je zvanje profesora emeritusa, koje se dodeljuje penzionisanom profesoru „koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran”. Postupak za dodelu ovog zvanja pokreće visokoškolska ustanova u kojoj je lice provelo najmanje pet godina u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, u roku od šest meseci posle penzionisanja.

Sandra Gucijan