Уколико предлог измена Закона о високом образовању прође суд стручне јавности и посланика Скупштине Србије, професори ће убудуће моћи да остану ангажовани на факултету до 80. године живота.

Наиме, стручњаци који су радили на изменама актуелног закона, предложили су неколико варијанти за престанак радног односа наставника и сарадника: по једној, професору може бити продужен радни однос до три, а по другој до пет школских година и након што наврши 65 година живота (и најмање 15 година стажа). После тога, пензионисани професор може још десет (или осам)школских година бити ангажован у извођењу свих облика наставе на последипломским студијама као ментор или члан комисија у поступку израде и одбране завршних радова и дисертација, а може бити и члан комисије у поступку избора у звање наставника.

Иначе, актуелни закон предвиђа да професор након 65. године живота може да остане на факултету само још две школске године или да му се додели звање професора емеритуса. Ово звање се на универзитетима не користи често, већ само за изузетне заслуге у науци.

Професор емеритус на Универзитету Сингидунум др Слободан Унковић каже да је у принципу против ограничавања и да је предложено веома добро решење, јер је обично реч о врхунским, познатим научним радницима.

– Ми смо склони да одмах тумачимо да ће то сад ићи по аутоматизму. Не, то је могућност, а сваки факултет ће у зависности од расположивих ресурса доносити одлуку да ли ће и у којој мери ангажовати професоре. Уколико се оцени да је њихов допринос вредан, зашто да не користимо те потенцијале, када је то пракса свуда у свету? Ево и професори у Сједињеним Америчким Државама могу да учествују у настави до 80. година. Такође, можда један број наставника неће бити спреман да ради – каже за наш лист професор Унковић, који је у својој биографији уписао и функције декана, ректора, министра, амбасадора...

Студенти такође нису против овог предлога и коментаришу да су „управо најлепше лекције старих професора, а да су млади склони да закомпликују оно што су њихови претходници предавали једноставним језиком”.

Професор др Петар Јовановић, члан Комисије за предлоге измена Закона о високом образовању испред Конференције директора високих школа Србије, каже да у септембру пуни 67 година и да верује да ће радити још најмање 10 година. Тренутно је директор Високе школе за пројектни менаџмент, а до 1. октобра је ангажован на матичном Факултету организационих наука. Питамо га шта ће бити после рођендана.

– После тога ћу бити директор и професор емеритус и ићи ћу тамо где ме позову. Ниједно друштво, поготово богато, не одриче се искусних људи, а нарочито Србија не би смела да их се одриче. У свету постоји различита пракса, али генерално, пензионисање професора у англосаксонском свету не зависи од његових година, већ од потребе за његовим радом. Дакле, професор може да оде у пензију, али и не мора. Тамо се потписују уговори у раду, а не као код нас – да једном изабран професор остаје до краја. Њих се свет не одриче, али и нема милости уколико не задовоље све критеријуме – каже професор Јовановић.

Он додаје и да познаје доста професора који имају више од 80 година, а још су активни.

„Није добро постављати старосне границе, јер сви знамо да има људи који већ у 50. нису способни више да раде, а рецимо, један од најпознатијих имена у области менаџмента Питер Дракер, који је недавно умро у 94. години, до последњег тренутка је држао предавања”, каже др Јовановић.

У предлогу измена закона задржано је звање професора емеритуса, које се додељује пензионисаном професору „који се посебно истакао својим научним, односно уметничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног, односно наставно-уметничког подмлатка у области за коју је изабран”. Поступак за доделу овог звања покреће високошколска установа у којој је лице провело најмање пет година у радном односу са пуним радним временом, у року од шест месеци после пензионисања.

Сандра Гуцијан