Професори траже одлагање реформе гимназије

Смањен број часова информатике, избацивање латинског језика изпрограма друштвеногсмераудругојгодини, физичка географија, истраживање прошлости, анализа текста, вештина комуникације и социологијална психологија као изборни предмети, веронаука и грађанско васпитање као обавезни изборни предмети током све четири године школовања – само су неке од новина управо објављеног предлога новог наставног плана гимназија, чија би реформа требало да стартује на јесен.

Оно што је до сада било познато јесте да су се креатори реформе определили да први разред буде заједнички за све ученике, а да се у другом разреду ђаци опредељују између природно-математичког или друштвено-језичког смера. У трећем и четвртом разреду ученици ће бирати пакет предмета. Новина су распоред предмета по годинама и увођење неких потпуно нових за које професори већ питају ко ће их предавати. Примера ради, у једном од четири изборна пакета у четвртој години биће биологија, хемија, физика и рачунарство у природним наукама (природно-математички смер), односно истраживање прошлости, етика, социологијална психологија и рачунарство у друштвеним наукама (за ђаке са друштвено-језичког смера).

Глас су први дигли информатичари и Форум београдских гимназија, на чијем је сајтовима и објављен нови наставни план гимназија. У писму које је јуче послато министру просвете, професори рачунарства и информатике захтевају да овај предмет буде обавезан током све четири године гимназије и да уз редовни предмет рачунарство и информатика буду уведени и изборни предмети који ће пратити најновија дешавања у свету информатичких технологија.

У основној школи информатика је изборни предмет од петог до осмог разреда за који се ученици одлучују између осам, тј. четири понуђена предмета. Уколико ученици не одаберу информатику у основној школи, у гимназији ће је изучавати само у првом разреду. Тако се у гимназијама ученици више неће обучавати за рад у текст процесорима, рад са програмима за табеларне прорачуне, рад са програмима за обраду слике, обраду звука, креирање видеа и обраду аудио података... – наводи се у писму које су у име Педагошког друштва информатичара Србије, Удружења информатичара Србије и Форума београдских гимназија, потписали професори Драган Илић, Дејан Маринковић и Миодраг Сокић.

Сокић за наш лист каже да ћемо, уколико овако остане, школовати гимназијалце који ће уписивати факултете, а да не знају да обраде текст, а камоли да праве табеле и графиконе и то у времену када је, без информатике немогуће било шта радити. На наше питање шта је још спорно уз информатику, он одговара да нису спорни предмети, већ њихов број.

– На пример, музичко није спорно, али је спорно што се учи све четири године по један час. Зашто ђаци не би имали музичко и ликовно по два часа недељно две године? Спорно је што нису дефинисани стандарди постигнућа ученика, а то је шта ученик који заврши гимназију треба да зна из сваког предмета, што је став и НПС. Нема ни сарадње са факултетима. Ко ће сутра да гарантује гимназијалцу који успешно заврши матуру да ће да га Машински факултет примити без пријемног испита? – пита Сокић.

По речима једног београдског професора,  појављује се физичка географија (претпоставља да је реч о метеорологији и геологији) и то у пакету с биологијом и хемијом, а не са физиком. „Баш ме занима како неко са оскудним знањем физике и хемије може да тумачи природне појаве”, каже овај професор

Подсећања ради, и Национални просветни савет је крајем прошле године предложио да се реформа гимназија одложи за септембар 2012. године, али је Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете за средње образовање објаснио да мора да се спроводи закон, који каже да сви наставни планови и програми у области средњег образовања треба да буду иновирани за школску 2011/2012 годину.

– С обзиром на негативне реакције колега и незадовољство стручних друштава, какве смо управо чули на седници НПС, ја заиста очекујем да ће Министарство имати слуха и у том делу променити закон. Дакле, на реформи се ради и било би добро да добијемо још мало времена, постоји могућност измена закона, зар не – каже за „Политику” др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета.

Она додаје да није видела предлог плана реформисаних гимназија, да НПС званично није добио ниједан папир и децидирано каже да ће уколико и стигне, бити сугерисано да се не разматра, јер није поштована законска процедура.

– По члану 14, Национални просветни савет доноси програме у образовању. Дакле, с обзиром на све досадашње реакције, ми остајемо доследни предлогу да се реформа одложи и нећемо разматрати ниједан план док не буду дефинисани циљеви, исходи и стандарди, како смо и навели у писму министру просвете крајем прошле године – изричита је Десанка Радуновић, иначе професорка Математичког факултета.

Министар просвете др Жарко Обрадовић је недавно у изјави за наш лист рекао да садашњи осмаци и њихови родитељи сигурно неће бити доведени у непријатну ситуацију и да ће се апсолутно поштовати мишљење струке.

Сандра Гуцијан