Професори увек морају бити доступни студентима

Универзитетски омбудсман професор др Бранко Ракић управо је завршио Нацрт повеље права и обавеза студената Универзитета у Београду, и он ће ускоро бити објављен за јавну расправу. Овакви документи готово да и не постоје на универзитетима у Европи (једну штуру повељу ове врсте усвојила је Европска студентска унија), а и ван Старог континента је реткост, са изузетком Канаде.

– Што се мене тиче, ово је минимум, иначе, нема смисла да се повеља усваја. Свестан сам да се нека решења можда на први поглед чине тешко остваривим, али од нечега мора да се почне. Овај нацрт ће бити мој новогодишњи поклон студентима и то поклон којем сме и мора да се гледа у зубе, јер следи јавна расправа, као природан део процеса усвајања документа ове врсте – објашњава за наш лист професор Ракић, коме је у писању овог документа помогло и страно искуство, будући да је докторирао на Сорбони.

Институција универзитетског омбудсмана је иначе потпуно нова за Србију. Др Ракић је изабран на ово место прошле године и, како каже, досадашњи рад се углавном сводио на стварање услова да би уопште могао да ради. Његов посао је да констатује да ли постоји кршење неког права, а онда да утиче да се тај проблем превазиђе. Да би се то и остварило у пракси, неопходно је да се, између осталог, усвоји и овај документ. Повељу после јавне расправе требало би да усвоји Савет Универзитета у Београду.

У овом документу пише да су студенти будућа интелектуална елита Србије и да се у односу са њима не сме полазити од претпостављених негативних својстава као што су лењост, незнање, непоштење, склоност ка прибегавању недозвољеним средствима и слично, већ управо супротно. Истовремено, право на равноправан третман студенте не ослобађа дужности поштовања старијег, поштовања наставника и сарадника и поштовања туђег звања и службеног положаја.

Значајан део повеље је посвећен праву студената на квалитетно и здраво образовање, што значи да образовни процес мора да буде усмерен у правцу откривања, подстицања и развијања потенцијала студената. Наставници и сарадници су дужни да подстичу изградњу и изражавање мишљења и ставова студената, а студент не сме да трпи штетне последице због изражавања мишљења или ставова са којима наставник или сарадник није сагласан.

– Студентима ће такође бити гарантовано право на редован и несметан контакт и комуникацију са наставницима и сарадницима, а професори ће морати да на доступан, јасан и прецизан начин, путем оглашавања на за то предвиђеним огласним местима, на улазу у своје радне просторије и на интернет страницама Универзитета и факултета, обавесте о терминима када примају студенте, као и о и-мејл адресама и телефонским бројевима на којима ће бити доступни за комуникацију. Непоштовање обавезе доступности и комуникације са студентима, за које нема оправданих разлога, биће третирано као кршење студентских права и повреда радне обавезе, која подлеже дисциплинској и другој одговорности, на исти начин како се то чини код непоштовања обавезе уредног одржавања наставе – појашњава универзитетски омбудсман.

Академце ће обрадовати и став по којем се „неуспех у студирању не сме третирати само као неуспех студента, већ као заједнички неуспех и студента и наставника и сарадника који су са студентом радили на предметима о којима је реч и који су га оцењивали”. Поновљени неуспех студента при оцењивању значи и обавезу професора да помогне том академцу, тако што ће да му посвети додатну пажњу.

– Док сам студирао у Француској, степен пролазности је био такав да би од нас 30 у групи на крају пало њих двоје. Код нас је уобичајени степен пролазности на већем броју факултета око 50 одсто, а код неких професора испод 30 одсто. И то од студената који су изашли на испит и одговарали. Ако, дакле, од 10 студената њих седморо падне, а троје положи, то може да води само ка два закључка: или да не ваља систем рада и испитивања, датог наставника или да не ваљају студенти. Ја ово друго не могу да прихватим. Уз друге промене у начину рада по природи ствари ишла би и далеко већа стопа пролазности, која подразумева да је падање изузетак, а не правило. А драстично ниска стопа пролазности у једној школској години или поновљени низак степен пролазности код једног наставника у две школске године, сматраће се, према Нацрту повеље, озбиљним недостатком у раду тог наставника, који ће захтевати испитивање разлога за то и предузимање одговарајућих мера, у складу са посебним општим актом који ће донети надлежни орган универзитета – објашњава професор Ракић.

Он каже и да универзитет не би смео да буде место где се младим људима урушава здравље, па се повеља и тиме бави.

– Често виђам студенте како дрхте испред испитних сала, неке девојчице чак и плачу. Последњих година сам видео бар пет-шест пута да се студент онесвестио на испиту или док чека испред испитне сале, а ја, по природи ствари, виђам само делић тога – каже овај професор којег на Правном факултету сматрају једним од најблажих.

Ради остварења права студената на квалитетно и здраво образовање предлаже се и формирање посебних комисија на универзитету, које ће чинити стручњаци за област педагогије, психологије и одговарајућих грана медицине, као и, према потреби, стручњаци других сличних профила. Те комисије ће давати мишљење приликом израде и усвајања планова и програма студија, а уз ове комисије, своје мишљење даваће и студентски парламенти. Планови и програми студија неће моћи да буду усвојени уколико се не постигне сагласност свих учесника.

Сандра Гуцијан