Страствени пушачи ће, према новом Закону о заштити становништва од изложености дуванском диму морати да поведу рачуна о месту на којем ће конзумирати дуванске производе.

Јер, запрећене новчане казне крећу се од 5.000 динара за физичка лица која пуше на местима где је то забрањено, па све до милион динара за правна лица уколико не спроведу забрану пушења у затвореном јавном простору, не забране пушење у јавном превозу или не истакну знак забране пушења у сваком простор, где је оно забрањено.

Према поменутом Закону, који је пре два дана усвојила Скупштина Србије, забрањује се пушење у затвореном радном и јавном простору, као и у јавном превозу. Послодавцима је остављена могућност да, у затвореном радном простору, одреде посебну просторију намењену искључиво за пушење.

Изузетак представљају просторије државне управе и локалне самоуправе, здравствене заштите, васпитања и образовања, друштвене бриге о деци, социјалне заштите, културе, спорта и рекреације, као и установе производње, контроле и промета лекова, животних намирница, друштвене исхране, медија и простора у којем се обавља снимање и јавно емитовање, као и простор за одржавање састанака и јавних окупљања грађана, где важи стриктна забрана пушења.

Пушење је забрањено и у сваком затвореном јавном простору који служи као чекаоница, односно станица за долазак и одлазак путника у јавном превозу. Готово сви су се сложили да пушење у наведеним објектима треба забранити, међутим, најспорније је било спровођење закона у угоститељским објектима, због чега су представници Министарства здравља и представници Народне иницијативе „Заштита уместо забране” полемисaли месецима.

„Угоститељским објектима за исхрану и пиће остављена је могућност поделе простора на пушачки и непушачки део, а уколико је употребна површина објекта мања од 80 квадратних метара  власник може да одреди да ли ће објекат бити пушачки или непушачки”, наводе у Министарству здравља за „Политику”.

– Нови Закон представља компромис. Свакако треба омогућити непушачима да бораве у простору без дуванског дима, али исто тако треба поштовати и права пушача. То је посебно важно за нас, угоститеље, јер су наши гости и једни и други – каже Никола Димитријевић, председник Удружења угоститеља Србије.

Приликом скупштинске расправе која је претходила усвајању Закона, изнета је замерка на недовољно јасно дефинисање отвореног и затвореног простора. Димитријевић објашњава да се, према светским стандардима, затвореним простором сматра сваки објекат у којем је више од 50 одсто површине затворено. Дакле, уколико је објекат покривен кровом, а минимално две стране су отворене, сматра се отвореним.

Циљ Закона је да се системски уреди заштита становништва од излагања дуванском диму, као и да се створе услови за здраву радну средину без дуванског дима, наводе у Министарству здравља и тврде да искуства европских и других земаља показују да се врло брзо по примени законских мера бележи смањен број акутних срчаних инфаркта, а временом и других болести, пре свега малигних и респираторних. Ништа мање важно није ни превентивно деловање на децу и омладину да не почињу с пушењем.

Спровођење Закона надзираће Министарство здравља, Министарство просвете, Министарство рада и социјалне политике, Министарство трговине и услуга и Министарство унутрашњих послова преко надлежних инспекција. Санитарна инспекција Министарства здравља обављаће надзор свих места у којима је забрањено пушење, а остале инспекције надзираће спровођење забране пушења приликом обављања  својих законских овлашћења.

----------------------------------------------

Казне у Хрватској до 150.000 куна

У Хрватској се 9. априла ове године у поноћ завршио шестомесечни прелазни период током кога су угоститељи били дужни да своје објекте прилагоде одредбама новог закона. Наиме, у кафићима до 50 квадратних метара пушење ће бити дозвољено само уколико је уведен одговарајући систем вентилације и филтрације простора. У већим објектима могуће је издвојити простор за пушаче који не сме бити већи од десет, односно 20 процената укупне површине и мора имати одговарајућу вентилацију. За спровођење овог закона хрватске власти су се побринуле и одређивањем казни чија се висина креће од 1.000 куна (137 евра) за особе које запале цигарету у кафићу у коме пушење није дозвољено, преко 500 до 1.000 куна (68,5 – 137 евра) за конобара који их у томе није спречио, па све до 30.000 – 150.000 куна (4.129 – 20.647 евра) за власнике угоститељских објеката.

Бранка Малиш