Meni

Društvo

„POLITIKA” U DOMU ŠEHIDA U NOVOM PAZARU

Put u pakao Sirije

Roditelji Eldara Kundakovića, koji je poginuo u borbama na strani sirijskih pobunjenika, govore zašto je njihov sin otišao da umre za islam

Esad i Nasija Kundaković (Foto Z. Anastasijević)

Novi Pazar – Jedne noći, novopazarski krojač Esad Kundaković začuo je svoga sina Eldara kako jeca u svojoj sobi. Kada je ušao u sobu, upitao je sina zašto plače. – Babo, ja ovo više ne mogu gledati. Moram otići tamo – odgovorio mu je dvadesetsedmogodišnji sin. Pokazao je ocu jezive scene stradanja ljudi na nekom od sajtova.

„Tamo daleko”, kudaje želeo da se uputi Eldar, bila je Sirija. Prošlo je nekoliko meseci od te noći kada je Esadu Kundakoviću zazvonio mobilni telefon. – Babo, gotovo je. Prešao sam granicu – čuo je Esad glas svoga sina, koji se već nalazio negde u Turskoj.

Mesec i po dana kasnije, 14. maja, Esadu Kundakoviću ponovo je zazvonio telefon. – Eldar je mrtav – čuo se glas s druge strane. Glas još jednog mladog Novopazarca iz čaršije koji je, kao sudbinu, izabrao – „put za Damask”.

Nisam sreo Novopazarca koji je za Esada Kundakovića rekao nešto drugo osim da je ugledan i častan čovek. I nevladina aktivistkinja, doskorašnja direktorka „Urban-ina” Aida Ćorović, ponovila je iste reči o krojaču Esadu.

I Aida je bila tema novopazarske misterije, odlaska dečaka iz čaršije u pakao Sirije. Kako su joj preneli prijatelji, jedan mladi novopazarski ratnik,na svom fejsbuk profilu, iz daleke Sirije joj je pretio smrću. – Ti mladi ljudi su toliko zadojeni fanatizmom da ne vide kako su sitni pioni u velikim igrama. Oni odlaze u sveti rat, ne razumevajući paradokse. Da se, ratujući protiv snaga Bašara el Asada, njihovi interesi poklapaju sa interesima SAD, što je apsurd sam po sebi – kaže izvršni direktor NVO „Urban-in” Sead Biberović, sećajući se kako je istoga dana kada je Eldar prešao granicu jedna novopazarska majka pozvala policiju, moleći ih da zaustave njenog sina na putu ka Siriji. Policija je pronašla mladića i vratila ga porodici.

Ali, u gradu u kom je stopa nezaposlenosti viša od 50 odsto i koji je od „doline džinsa” ili „srpskog Teksasa” – kada su se proizvodile hiljade pari farmerki dnevno – pretvoren u „dolinu gladi”, mlade je lako predozirati religijom. To je teza starog hodže koji objašnjava egzistencijalnu i duhovnu konfuziju siromašnih mladića bez perspektive, koji su, iz religijske vakuum zone socijalističkog ateizma, uleteli, bez kočionog ABS sistema, u zonu fanatizma.

Da li je učešće u građanskom ratu u Siriji, na strani pobunjenika, novo sveto mesto za mlade džihadiste, ubeđene da će poginuti kao šehidi (mučenici), što će im omogućiti direktni ulazak u dženet ili raj? Ali, čudni su putevi Gospodnji. Dok je Eldar težio ka savršenstvu vehabizma, koje bi ga približilo Gospodaru, njegov mlađi brat, šesnaestogodišnji Rejhan, aktivista je u nevladinoj organizaciji Aide Ćorović i svira u rokenrol u garažnom bendu.

– I ako je, jer je on tako izabrao. To je njegov put – kaže mi Esad Kundaković u lepo uređenoj dnevnoj sobi porodične kuće u Radničkoj ulici. Esadova supruga Nasija nudi mi slatko, potom sveže voće i tortu.

Mirza Ganić na Eldarovom grobu u Siriji

Nekoliko minuta, kurtoazno razgovaramo o lepom vremenu, novopazarskom gostoprimstvu i mnogo lepšim danima kojih se sećamo… Ali u očima obojice lebdi pitanje: zašto je Eldar postao sveti ratnik Ebu Bera, koji je sa svojim bratom po veri i oružju iz Rožaja izdahnuo u borbama za zauzimanje jednog zatvora pod kontrolom sirijskih državnih snaga? U porukama koje su ispisane na raznim internet stranicama, kao i na umrlici, piše da je „poginuo na Alahovom putu u Siriji”.

Esad i Nasija nisu pustili suzu za sinom ni kada su došli najbliži da izraze saučešće. Nisu zaplakali ni sve ovo vreme nepodnošljivog bola.

Ali, za mučenikom se ne plače.– Niko ne može izmeriti moj bol. Kada bih sada kriknuo, rasparao bih nebo. Zato vas molim da razumete Eldarov izbor. Mi smo duboko religiozna porodica, ali ne fanatična. Ja, recimo, stalno žalim za starom Jugoslavijom. U beogradskom Studenjaku proveo sam tri godine, od 1978.do 1981. godine. Ma,voleli smo da idemo na radne akcije više nego na more. U novopazarskom preduzeću „Vojin Popović” bio sam jedan od direktora, a ta firma je bila Jugoslavija u malom. I, onda se sve raspalo. I nikada više tamo nisam kročio. Ne znam hoćete li mi verovati, ali me boli da odem u tu fabriku, kao što me boli da odem na sinovljev grob. Sve se izokrenulo. Kriminalci privatizuju firme, pošten svet gladuje. I duša nas sve boli jednako, bili mi Bošnjaci ili Srbi – kaže Esad. Glas mu zadrhti, ali kada oseti da njegove oči mogu postati vlažne, kada posumnja da može izdati uspomenu na Eldara ako zaplače, on se trgne, okrene glavu, skrene pogled. I povrati snagu.

Jer, za mučenikom se ne plače.

Otvorio je Esad krojačku radnju, ponadao se da će Eldar, pošto je napustio studije psihologije, naslediti porodični posao. Esad je svestan da zvuči neobično kada se kaže da je uzoran mladić, umesto da juri devojke, kupi kola i sedi po kafićima, krenuo na put dalek 2.000 kilometara, rizikujući život. U čije ime? Zašto?

Eldarova majka Nasija priča da često, sećajući se Eldara, pomisli na mladića iz Trebinja Srđana Aleksića koji je spasao život mladom Bošnjaku, a potom su ga ubilinjegovivojnici. Ona često pomisli i na Žikicu Jovanovića Španca i ostale komunističke revolucionare koji su se borili u internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu. – Eldar je bio 100 odsto posvećen islamu i mene će dragi Bog pitati: ne da li sam mu kupila „mercedes”, već kako sam ga vaspitala. Ja ću tada reći: „Borio se na strani dobra” – priča majka.

Otac ga je odvraćao od sirijske avanture. Pretio je da će mu pocepati pasoš.– Ali, u srcu sam znao da će otići. Kao što sada znam gde je on. Dvadeset ljudi koji ga nisu poznavali došlo je posle njegove smrti u moju radnju. Rekli su mi da su usnuli isti san. Tamo, gde je on sada, sve želje mu se ispunjavaju, osim jedne: da ih Gospodar vrati na ovaj svet. Zato je za mene Sirija sveta zemlja. On je sahranjen na šehidskom groblju. Ako Bog da, kada se oslobodi Sirija, otići ću tamo. Već smo posetili porodicu pokojnog Adisa Salihovića u Rožaju, njegovog ratnog druga s kojim je zajedno poginuo. Taj čovek je ostavio petoro dece i otišao da brani svoju braću muslimane. Još jedan Novopazarac je sada u Siriji – nastavlja Esad.

Nije mu pomenuo ime, ali je to Mirza Ganić. Za portal www.sandzakhaber. net, Mirza se fotografisao pored Eldarovog groba, naoružan „kalašnjikovim”. Esad se viđa u Pazaru s njegovom majkom, čuje se telefonom s mladim ratnikom. Esad se sa Eldarom redovno čuo mobilnim telefonom jer je u Siriji mobilni operater Telenor (063) dostupan. Pet dana pre pogibije, Eldar Kundaković je ocu poslao poslednjies-em-es: „Molite Boga da nam pošalje pomoć”.

Eldar Kundaković

Esad potom vadi blatnjave patike koje je Eldar nosio dva dana pre odlaska na „Alahov put”. Ali, kada pitam Esada i njegovu suprugu da li je njihov sin bio džihadista i da li je bio svestan da je u Siriji pucao na muslimane, oni odgovaraju:– Ne, on nije džihadista. Svi ih se sada plaše, ali 1.000 njegovih drugova, vehabija u Pazaru, nemaju ni klicu ekstremizma u sebi. Da li znate samo kako je Eldar voleo Srbiju? Pa on se u Vojsci izjašnjavao kao Srbin muhamedanske vere! Išao je posle Vojske na svadbe u Zaječar. Njegovi drugovi Srbi su dolazili kod nas. Glasali smo za Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, neka ih Bog poživi. I nije pucao Eldar u muslimane, već u Asadovu sektu, alavite, koja tlači narod – izvikuje krojač Esad. Zato je insistirao da razumemo njegov svet, svet vere. Zato je molio da, u sobi na čijim zidovima dominira natpis sa 99 imena Alaha, ne poverujemo da su novopazarski dečaci iz sirijskog tamnog vilajeta pripadnici „bele Al Kaide”, od kojih naročito strahuju i Amerika i Evropa, plašeći se da će se, posle povratka kući, njihova romantična epizoda u verskom ratu protiv Asada pretvoriti, zapravo, u noćnu moru za bezbednosne službe.

Pre nego što sam ušao u porodičnu kuću Kundakovića, sagovornik iz Novog Pazara objasnio mi je da je portal na kom je objavljena fotografijanovopazarskogsvetogratnikaMirzeblizak grupi imama koji se okupljaju u Hadži-Mehovoj džamiji na izlazu iz Pazara, gde se drževatrene propovedi u korist sirijskih pobunjenika. Nazvana „srednji put”, grupa imama je okupljena pod pokroviteljstvom turskog reis-uleme, čija je namera, navodno, da se od Zukorlićevih i Zilkićevih imama stvori nova islamska zajednica Srbije jer Ankara nije uspela da izmiri dvojicu posvađanih muftija.

Zukorlić je čak pre nekoliko dana rekao da nema razlike između turske i beogradske čizme, misleći pri tom da i jedna i druga noga, valjda, jednako gaze Bošnjake. Zukorlić je, bez diplomatskih finesa i duhovne suptilnosti, optužio turskog reisa da sa po 500 evra vrbuje njegove imame.

Da li je Eldar Kundaković izabrao „treći” ili samo svoj put? Da li je bio predoziran religijom, kako je govorio stari hodža? Da li se njegovi religijski motivi mogu porediti s revolucionarnim idejama palih boraca iz NOB-a, čija su imena uklesana na ploči pazarske gimnazije, s kojima ga ponosno poredi njegov otac? Ili je pokojni Eldar samo žrtva patetične opsesije o islamskim ratnicima koji se bore širom sveta, a zapravo se regrutuju kao potencijalni teroristi u svetom ratu protiv nevernika? Dok sam se opraštao s njegovim ocem, on mi je rekao da sam, boraveći kao dragi gost u porodici šehida, stekao nagradu. Sedeći u domu Kundakovića, zapravo sam učestvovao u borbama, na Božjem putu. Na putu za Damask.

------------------------------------------------------------

Dobrovoljci s Balkana

Prema pisanju časopisa „Forin polisi”, procenjuje se da u ratu u Siriji učestvuje oko 5.500 stranih dobrovoljaca, a da pobunjenička vojska ima oko 60.000 boraca. Iz evropskih zemlja regrutovano je oko 500 stranih vojnika. Među njima su i dobrovoljci s Balkana i svi se bore protiv režima Bašara el Asada. Za sada nema evidencije o organizovanom odlasku na sirijske frontove s Balkana, već se u Siriju ulazi preko Turske. Sagovornici u Novom Pazaru ne mogu da procene tačan broj ljudi iz Sandžaka koji učestvuju u sirijskom ratu.

Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 09.09.2013.

Poslednji komentari

Slobodan Građanin | 13/09/2013 10:58

Sve više poštujem Islam iako nisam musliman. Ali nikada ne bih stao na stranu sirijskih pobunjenika. Asad je trebutno jedini čovek koji se bori za istinu. Nedao Bog da pobunjenici pobede. Sirija će biti demokratizovana. To znači da će kao i mi, izgubiti sve drugo što je itekako dobro.

Milan Kosanovic | 17/09/2013 13:13

Procitah tekst i mogu smo da kazem ocu ovog teroriste. Izvini ali jeste, pucao je na svoj narod muslimane. I stigla ga je kazna.

Milan Markovic | 21/10/2013 07:41

Sto je najgore, u pobunjenicima je najmanje SIrijaca. Kakvih crnih 5.500 stranaca, mislim da je brojka daleko veca. Pa pogledajte samo klipove na internetu.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije