Najveći broj mališana koji su postali žrtve pedofila imaju između deset i 13 godina, a svako peto dete je – beba. Sumiranjemzvaničnih i nezvaničnih podataka kojima raspolažu vladine i nevladine organizacije širom planete, dolazi se do zaključka da se najveći broj mališana koji postaju žrtve dečje pornografije „regrutuje” preko Interneta, a stručnjake koji su bore protiv pedofila posebno zabrinjava činjenica da je veliki broj roditelja nesvestan opasnosti koje mališane vrebaju na globalnoj mreži, upozorava Aida Bekić, predstavnica organizacija „Spasimo decu” iz Norveške, čija se regionalna kancelarija nalazi u Sarajevu.

Sve su to razlozi zbog kojih je u Srbiji, BiH i Bugarskoj pokrenut regionalni projekat pod nazivom „Sveobuhvatni odgovor u suzbijanju problema dečje pornografije” koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nevladina organizacija „Beosuport” i organizacija „Spasimo decu” iz Norveške. Ovim trogodišnjim projektom predviđeno je da državne institucije u saradnji s nevladinim organizacijama rade na izmeni zakonske regulative i edukaciji dece i roditelja.

Aida Bekić kaže da Savet Evrope zahteva od svih zemalja članica da krivično sankcionišu svako snimanje, posedovanje, distribuciju, prodavanje, kupovanje i namerni pristup sajtovima sa dečjom pornografijom, a MUP-u Srbije biće donirana specijalna forenzička softverska i hardverska oprema koja, između ostalog, sadrži disk koji je u stanju da prekopira ceo sadržaj nečijeg računara i da ga koristi na sudu, ultrakit koji pomaže da se sa različitih medija skidaju informacije i tzv. enkejs softver za sajber forenziku koji služi da se na kompjuteru traže i lociraju komromitujući sadržaji.

„Postoje neformalne mreže pedofila širom sveta koji razmenjuju pornografske sadržaje mališana, ali ako želite da uđete u njihovu mrežu morate primiti paket od 3.000 fotografija, što je zakonom kažnjivo. Pedofili se najčešće i otkrivaju preko Interneta – na forumima, u pričaonicama i na sajtovima za upoznavanje – oni se obično uključuju u te forume, predstavljaju kao devojčice i vrlo brzo po upoznavanju nameću lascivne i seksualne teme…Zato je važna saradnja policije i Internet provajdera – ko god da pristupa određenom sadržaju ostavlja svoju IP adresu i podatke, a samo Internet provajderi mogu da identifikuju ko je vlasnik te adrese”, ističe Aida Bekić.

Skicirajući put kojim deca postaju žrtve pedofila na globalnoj mreži, ona objašnjava da pedofili u „odelu” trgovaca dečjim sudbinama polako i sistematski stiču poverenje „mornara” koji krstare neistraženim morem Interneta, upoznaju njihove navike, „pecaju” ih na radoznalost svojstvenu tinejdž godinama i u jednom trenutku – bace mrežu.

 – Istražujući koliko su roditelji (ne)svesni opasnosti koje mališane vrebaju na globalnoj mreži došli smo do podatka da postoji velika razlika u informisanosti između roditelja u starim i novim članicama Evropske unije – dok mame i tate u zapadnoj Evropi stavljaju različite zaštitne filtere u kompjutere svoje dece koje mališane i tako ograničavaju njihovu „plovidbu” nepreglednim i opasnim „morem” Interneta, roditelji u istočnoj Evropi su uglavnom kompjuterski „nepismeni”, a svega pet odsto njih ima svest o opasnostima koje mališane vrebaju na Internetu. Zbog toga se u mnogim evropskim zemljama sprovode programi „sigurnog Interneta” u kojima se roditelji obučavaju kako da deci predstave opasnosti na netu. Podaci govore da najveći broj roditelja koji deci postavlja virtuelne sigurnosne filtere na kompjuterima živi u skandinavskim i zemljama Beneluksa – kaže Andrea Žeravčić iz organizacije „Spasimo decu”.

Istraživanja sprovedena na uzorku tinejdž populacije takođe pokazuju da oni potpuno nekritično prihvataju poznanstvo nepoznatih osoba na društvenim mrežama tipa „Fejsbuk” i „Tviter” i živo učestvuju na forumima i u pričaonicama sa potpuno anonimnim osobama. Veliki broj tinejdžerki završi u lancu pedofilije javljajući se na oglase raznih agencija za manekene i foto modele – veliki broj žrtava je iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza i Albanije, upozorava Andrea Žeravčić.

Naša sagovornica dodaje da je takozvana situaciona analiza u Srbiji, BiH i Crnoj Gori pokazala da deca, ali i njihovi roditelji preko društvenih mreža postavljaju fotografije obnaženih mališana i beba na „Fejsbuku” i ne razmišljaju da bi ove uspomene sa mora mogle da završe u foto arhivi nekog pedofila.

Katarina Đorđević