Највећи број малишана који су постали жртве педофила имају између десет и 13 година, а свако пето дете је – беба. Сумирањемзваничних и незваничних података којима располажу владине и невладине организације широм планете, долази се до закључка да се највећи број малишана који постају жртве дечје порнографије „регрутује” преко Интернета, а стручњаке који су боре против педофила посебно забрињава чињеница да је велики број родитеља несвестан опасности које малишане вребају на глобалној мрежи, упозорава Аида Бекић, представница организација „Спасимо децу” из Норвешке, чија се регионална канцеларија налази у Сарајеву.

Све су то разлози због којих је у Србији, БиХ и Бугарској покренут регионални пројекат под називом „Свеобухватни одговор у сузбијању проблема дечје порнографије” који у нашој земљи спроводи Министарство за људска и мањинска права, невладина организација „Беосупорт” и организација „Спасимо децу” из Норвешке. Овим трогодишњим пројектом предвиђено је да државне институције у сарадњи с невладиним организацијама раде на измени законске регулативе и едукацији деце и родитеља.

Аида Бекић каже да Савет Европе захтева од свих земаља чланица да кривично санкционишу свако снимање, поседовање, дистрибуцију, продавање, куповање и намерни приступ сајтовима са дечјом порнографијом, а МУП-у Србије биће донирана специјална форензичка софтверска и хардверска опрема која, између осталог, садржи диск који је у стању да прекопира цео садржај нечијег рачунара и да га користи на суду, ултракит који помаже да се са различитих медија скидају информације и тзв. енкејс софтвер за сајбер форензику који служи да се на компјутеру траже и лоцирају комромитујући садржаји.

„Постоје неформалне мреже педофила широм света који размењују порнографске садржаје малишана, али ако желите да уђете у њихову мрежу морате примити пакет од 3.000 фотографија, што је законом кажњиво. Педофили се најчешће и откривају преко Интернета – на форумима, у причаоницама и на сајтовима за упознавање – они се обично укључују у те форуме, представљају као девојчице и врло брзо по упознавању намећу ласцивне и сексуалне теме…Зато је важна сарадња полиције и Интернет провајдера – ко год да приступа одређеном садржају оставља своју ИП адресу и податке, а само Интернет провајдери могу да идентификују ко је власник те адресе”, истиче Аида Бекић.

Скицирајући пут којим деца постају жртве педофила на глобалној мрежи, она објашњава да педофили у „оделу” трговаца дечјим судбинама полако и систематски стичу поверење „морнара” који крстаре неистраженим морем Интернета, упознају њихове навике, „пецају” их на радозналост својствену тинејџ годинама и у једном тренутку – баце мрежу.

 – Истражујући колико су родитељи (не)свесни опасности које малишане вребају на глобалној мрежи дошли смо до податка да постоји велика разлика у информисаности између родитеља у старим и новим чланицама Европске уније – док маме и тате у западној Европи стављају различите заштитне филтере у компјутере своје деце које малишане и тако ограничавају њихову „пловидбу” непрегледним и опасним „морем” Интернета, родитељи у источној Европи су углавном компјутерски „неписмени”, а свега пет одсто њих има свест о опасностима које малишане вребају на Интернету. Због тога се у многим европским земљама спроводе програми „сигурног Интернета” у којима се родитељи обучавају како да деци представе опасности на нету. Подаци говоре да највећи број родитеља који деци поставља виртуелне сигурносне филтере на компјутерима живи у скандинавским и земљама Бенелукса – каже Андреа Жеравчић из организације „Спасимо децу”.

Истраживања спроведена на узорку тинејџ популације такође показују да они потпуно некритично прихватају познанство непознатих особа на друштвеним мрежама типа „Фејсбук” и „Твитер” и живо учествују на форумима и у причаоницама са потпуно анонимним особама. Велики број тинејџерки заврши у ланцу педофилије јављајући се на огласе разних агенција за манекене и фото моделе – велики број жртава је из земаља бившег Совјетског савеза и Албаније, упозорава Андреа Жеравчић.

Наша саговорница додаје да је такозвана ситуациона анализа у Србији, БиХ и Црној Гори показала да деца, али и њихови родитељи преко друштвених мрежа постављају фотографије обнажених малишана и беба на „Фејсбуку” и не размишљају да би ове успомене са мора могле да заврше у фото архиви неког педофила.

Катарина Ђорђевић