Увођење нових регистарских таблица за возила у Србији, осим добрих страна као што је модеран дизајн и усклађивање са европским стандардима у овој области, донело је и неке нејасноће и могуће проблеме за возаче. На новим таблицама користе се српска и енглеска латинична слова, као и ћирилична, што може бити прилично збуњујуће, посебно ако се путује у иностранство.

Зато се поставља питање – како полиција претражује базе података са словима која компјутерски системи тешко препознају? А посебно, како се то може очекивати од полиција страних држава у чијим алфабетима не постоје слова попут Ђ, Ћ, Ч, Ш (Đ, Ć, Č, Š)... Неке земље, као Бугарска или Босна и Херцеговина, ове проблеме решиле су употребом само оних слова која су иста и у ћирилици и у латиници.

Један од оних који хвали „бугарски модел” јесте и директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић. Овај стручњак каже за „Политику” да W, X и Y нису слова која се званично користе у Србији, јер је према Уставу и закону у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.

– Наше законодавство допушта и коришћење латинице. Али, ту се мисли само на српску латиницу, па икс, дупло ве и ипсилон не могу бити на јавним исправама у Републици Србији. Ако имате, рецимо, латинична слова Č и Ć на таблици и прођете на црвено светло, а пошто су она веома слична, пријава може стићи некоме другом на адресу – каже наш саговорник, који део решења види у коришћењу четврте цифре на таблици, ради повећања броја могућих комбинација.

– Имате 22 слова српске латинице која се у потпуности поклапају са енглеским алфабетом. Ако узмемо два од та 22 слова и направимо комбинацију са четири цифре, доћи ћемо до више од 4,8 милиона комбинација, и то по једном регистарском подручју. И ту се с разлогом поставља питање: а што су нам уопште била потребна та друга слова – указује овај стручњак за безбедност саобраћаја.

А ако се ове непрецизности не исправе, шта онда могу да очекују српски возачи, питамо Окановића.

– Велики проблем би могао да настане ако се украде возило и подаци о његовом регистарском броју доспеју у базу података других држава, а ви кренете, рецимо, у Аустрију на скијање и они препознају вашу регистрацију као украдено возило због сличних латиничних слова. Зато је бугарски модел вероватно најбољи и за нас, њиме би био до краја испоштован и Устав који одређује које је службено писмо у Србији – каже директор Комитета за безбедност саобраћаја.

И професор на Филолошком факултету др Михаило Шћепановић указује на проблем из угла лингвистике.

– У нашој природи је да се бавимо највише оним што најмање разумемо. Када саобраћајни инжењери хоће да буду лингвисти, онда добијамо потпуно искривљену слику о сопственом језичком простору па нам се англосаксонски алфабет, уместо сопственог, уплиће у све форме јавног живота. Од натписа на приватним радњама до регистарских таблица, за које ових дана добијамо информацију да ће бити у краткорочној употреби. Добро би било да се макар једном присетимо Вукових речи, да би српском народу ишло много боље када би свако радио оно што најбоље разуме. Са становишта лингвистике, свака мешавина писма, па чак и изговора, на сопственом језику недопустива је и само илуструје незнање и површност – оцењује Шћепановић.

Бојан Билбија

------------------------------------

МУП: Није супротно закону

У МУП-у Србије кажу да стране полиције не обављају претраге по појединим словима, с обзиром на то да се све размене информација и потребне провере врше путем међународне полицијске сарадње и додају да су и на досадашњим таблицама биле словне ознаке ČA, ŠA, VŠ, KŠ, што није представљало проблем приликом коришћења возила у иностранству. „Коришћење слова X, Y, W, у сврху повећања броја могућих комбинација на регистарским таблицама у регистарској ознаци возила није спорно са аспекта реализације тог циља, али ни супротно одредбама Закона о службеној употреби језика и писма”, наводи се између осталог у одговору МУП-а.