СПЦ ћути о унапређењу Бранислава Перановића

Владика шабачки Лаврентије одликовао је недавно свештеника Бранислава Перановића, осумњиченог за убиство Небојше Зарупца у Јадранској Лешници, звањем протојереја ставрофора.

Илија Радуловић, бранилац оца Бранислава Перановића, објашњава да је владика Лаврентије одликовао његовог клијента пре око три недеље о чему има и материјалне доказе.

– То је највише звање који ожењено свештено лице може добити у Српској православној цркви и то да је он награђен јесте чињеница. Имамо и це-де са свечаности када га је владика Лаврентије одликовао и одржао хвалоспевну беседу у којој је рекао да се отац Бранислав награђује за добра дела и изузетне резултате које је постигао – каже Илија Радуловић.

Бранилац оца Бранислава, додаје и да је поднео кривичну пријаву против владике бачког Иринеја и епископа јегарског Порфирија због кривичног дела недозвољено коментарисање кривичног поступка у трајању.

У Епархији шабачкој наводе да не могу да дају никакве информације ни изјаве док не добију извештаје о истрази полиције и суда, и да ће се вероватно огласити званичним саопштењем у наредна два дана. Ни у Светом архијерејском Синоду јуче се није могло сазнати да ли је „црквена влада” обавештена да је отац Бранислав Перановић одликован, као ни да ли ће они предузимати неке кораке поводом овог случаја, и евентуално спровести неке мере против владике Лаврентија због овакве одлуке.

Синод се, иначе, када су 2009. године у јавности објављени снимци батинања штићеника Духовно-рехабилитационог центра „Црна река”, одмах огласио саопштењем у којем је најоштрије осудио такво понашање свештеника СПЦ-а и тражио да се „Црна река” распусти, а против оца Бранислава покрене црквено-кривични поступак. Овог пута, званичног саопштења „црквене владе”, која између осталог води надзор над радом архијереја и суди у првој инстанци канонске кривице архијереја, није било. Један од чланова Синода, владика бачки Иринеј, изјавио је да Синод нема власт над месним епископима, да може да препоручи, али не и нареди епископу шта би требало да уради, као и да су за трагедију у Јадранској Лешници посредно одговорни сви.

Клирик одликован звањем протојереја ставрофора има, уствари, право да носи напрсни крст, а раније су то одликовање добијали већином свештеници који су при крају свештеничке службе. На предлог надлежног епархијског архијереја, звање је додељивао Свети архијерејски Синод, односно „црквена влада” је доносила одлуку о овом одликовању. Међутим, како сазнајемо, ово је пре неколико година промењено, па су сада унапређења и додела ове врсте одликовања готово искључиво у надлежности епархијског архијереја. Он је само у обавези да обавести Синод о одлуци да одликује свештеника звањем протојереја ставрофора.

Данас се ретко дешава да Синод одбије да одобри звање које је епископ доделио свом свештенику, мада је било и таквих случајева, објашњавају у СПЦ.

Некада је ретко ко добијао право да носи напрсни крст. Од када су, међутим, додела звања и унапређења у свештеничкој служби постале надлежност владике, у појединим епархијама СПЦ дошло је чак и до тога да се одликују и сасвим млади свештеници или да се клирицима додељује ово звање у великом броју, па је високо звање помало и девалвирано.

Слично је и са унапређењима клирика у више звање. Црквени прописи раније су налагали да ђакон мора да проведе 10 година у служби да би могао да добије звање протођакона, док се чин протојереја добијао после 15 година службе. Изузетно, уколико клирик има нарочите заслуге, ако је, на пример, подигао цркву, по предлогу архијереја, могао је бити унапређен и пре овог временског рока, али је одлуку морао да одобри Синод. И то је, међутим, промењено, па је и унапређивање клирика и давање виших чинова у искључивој надлежности архијереја.

Ј. Чалија