СПЦ ретко пензионише владике

Два месеца пред уобичајени термин за заседање Светог архијерејског Сабора, чија се редовна седница обично одржава у мају, поново је покренута тема – пензионисање појединих архијереја. У црквеним круговима, тврде поједини медији, разматра се пензионисање владике милешевског Филарета (65), банатског Никанора (60) и врањског Пахомија (60) и то, незванично, због њихових политичких ставова, наступа у јавности и незадовољавајућег управљања епархијом на чијем су челу.

У канцеларији Светог архијерејског Синода, црквеног тела које заказује Сабор, јуче се није могла добити званична информација о томе ни да ли је заседање највишег црквеног тела уопште заказано, а камоли да ли ће на будућем заседању бити разматрано да поједине владике буду разрешене архијерејских дужности и умировљене. Из црквених кругова и раније су стизале незваничне информације да се размишља о „подмлађивању” епископата.

Пред прошлогодишње заседање Сабора наводило се да су из здравствених разлога, као кандидати за пензију виђени владика жички Хризостом (73) и митрополит дабро-босански Николај (84), а помињан је и митрополит загребачко-љубљански Јован (76). Ни први, ни други, ни трећи, ипак, нису умировљени, нити је званично саопштено да ли се разговарало о томе. Додуше, Митрополија дабро-босанска издала је своје саопштење у којем је оштро демантовала да је митрополит Николај имао намеру да поднесе молбу за разрешење дужности уз истицање да он у потпуности обавља своје дужности, али му је, с друге стране, Сабор доделио заменика: владику захумско-херцеговачког Григорија да му помаже у обављању архипастирских дужности.

Пензију је, како се више пута наводило у јавности, пре неколико година затражио и владика шабачки Лаврентије (77), али је та његова молба одбијена. Из тих навода, као и из чињенице да је последњих десетак година умировљено свега два епископа, владика Атанасије (Јефтић) и тадашњи епископ рашко-призренски Артемије, могао би се стећи утисак да се СПЦ ретко опредељује за тај поступак, али се, по свему судећи, став према умировљењу епископа мења, будући да су „незванични кругови” све гласнији на ову тему пред свако заседање Сабора.

Уз незваничне планове за пензију, који неминовно повлаче за собом питање постављања нових владика, требало би се осврнути и на објашњење владике бачког Иринеја, такође од прошлогодишњег заседања највишег црквеног тела, да је одложена одлука о подели Архиепископије београдско-карловачке, јер за то нема кадровских могућности.

Устав СПЦ предвиђа да епархијски архијереј може бити пензионисан, односно разрешен свих дужности у управљању епархијом и умировљен, по доказаној немоћи или на основу оправдане молбе за пензију. Такође, према црквеном Уставу о томе увек одлучује Сабор. Црквеног аналитичара Мирка Ђорђевића не изненађује ни појава оваквих навода у јавности пред Сабор, али ни имена владика који су означени као будући „пензионери”. „Кругови блиски цркви” на тај начин шаљу поруку одређеним архијерејима, у овом случају владикама врањском, милешевском и банатском, сматра Ђорђевић.

– Увек пред Сабор, у медијима и црквеним и лаичким имамо поплаву таквих информација и нагађања, а ми се налазимо пред пролећним, мајским сабором. То није неуобичајено, јер многе теме су отворене у кругу СПЦ и стриктно црквене и друштвено-политичке, па су та нагађања на неки начин разумљива. Знају и у нашој цркви, иако не признају баш јавно, а зна се и у широј јавности, да је време да се у нашој цркви неке владике пензионишу. Помињање имена, као што су владика милешевски Филарет, банатски Никанор, врањски Пахомије, такође, није нешто ново, јер су то владике које су својим изјавама и чињењем у јавности често изазивали контроверзе. То Цркви није доносило ништа добро. Синод до сада није јавно изрицао њима никакве опомене, али је очигледно да постоје друге владике које су незадовољне њиховим држањем – наводи Ђорђевић.

----------------------------------------------

Одложен састанак Тадића и владика

Група архијереја из земље и региона требало је јуче да се састане с председником Републике Борисом Тадићем, али је састанак одложен из техничких разлога, односно зато што неке владике нису могле да допутују у Београд. Како нам је објашњено у кабинету председника, о темама разговора и другим детаљима не могу да говоре док састанак не буде одржан.

Такође, нисмо могли да сазнамо ни које тачно владике треба да се састану с председником Тадићем, осим да су међу њима новоизабрани архијереји и да је председник Тадић желео да упозна неке од њих. Подсећања ради, на прошлом заседању Сабора изабрана су тројица нових владика: викарни епископ ремезијански Андреј и викарни епископ липљански Јован, који су патријархови помоћни епископи и не управљају посебном епархијом, и епископ крушевачки Давид. Уз њих тројицу, дотадашњи владика диоклијски Јован именован је за епископа нишког.