Епископи Српске православне цркве сутра, после скоро 20 година, поново бирају свог домаћина. Иако по Уставу СПЦ не постоји ограничење колико би могао да траје изборни сабор, очекује се да би се наследник балаженопочившег патријарха Павла на Светосавском трону могао знати већ у петак у вечерњим часовима, а најкасније у суботу 23. јануара.

„Гласине да ће сабор трајати данима, јер нико од владика неће имати већину и да због тога постоји могућност његовог одлагања за мај, нису добронамерне. Владике су веома свесне одговорности коју имају пред Богом и народом и неће дозволити да падне икаква сумња на избор новог поглавара СПЦ. Очекујемо да већ првог, евентуално другог дана добијемо новог патријарха”, тврди један добро упућен извор из СПЦ.

Али, коме ће од владика верни народ заједно са свештенством и монаштвом у Саборној цркви после устоличења узвикивати „Достојан” јесте питање којим се последњих дана сви баве, али нико нема прави одговор.

Због двостепене изборне процедуре, али и недоумица око тога ко све од архијереја има право да гласа и да буде кандидован, није лако направити добитну комбинацију са именима три епископа, од којих ће један „апостолским жребом” бити изабран за архипастира српске цркве. Црквена влада треба на данашњој седници да одлучи ко ће од архимандрита, игумана манастира имати ту част да између три коверте „извуче добитну” – са именом будућег патријарха. За сада највеће шансе да му буде указана та част има архимандрит Јован (Радосављевић).

Од 45 владика СПЦ њих 34 испуњавају формалне услове (активни епархијски архијереји с најмање пет година стажа) да се нађу на гласачком листићу за избор патријарха. Али, да ли ће у изборном сабору учествовати 42, 44 или 45 архијереја? Свети синод би данас на седници требало да усвоји предлог који ће бити дат на разматрање изборном сабору. Одлучиваће и о случају умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића) који, да би учествовао у раду највишег јерархијског представништва, треба да добије позив црквене владе. Иако се спекулисало да је владика Атанасије међу кандидатима за патријарха, таква могућност је искључена, јер није у складу са Уставом СПЦ. Члан Синода епископ нишки Иринеј, каже да ће владика Атанасије добити само право гласа на изборном сабору. Незванично се може чути да ће многе владике на сабору оспорити гласачко право Атанасију.

Посебан случај је и Православна охридска архиепископија (ПОА) са четири епископа која је томосом добила аутономију од Српске православне цркве. Ако Синод данас не успе да донесе одлуку да ли сва четворица епископа ПОА учествују у избору или само архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, као што сматрају поједине владике, то питање ће сутра морати да реши сабор.

Члан синода Епископ бачки Иринеј се 18. јануара огласио саопштењем у којем подсећа на начелну саборску одлуку из 2008.године која архијерејима Охридске архиепископије омогућава да учествују у избору патријарха српског.

„Одрицање архијерејима Охридске архиепископије права учешћа у избору значило би или да их ми не признајемо за своју православну браћу у епископској служби, или да их сматрамо припадницима неке друге аутокефалне Цркве, што је бесмислено, или да их сматрамо већ признатом засебном аутокефалном Црквом, што је још бесмисленије”, истиче владика бачки.

Од одлуке да ли ће сви епископи ПОА учествовати у избору патријарха зависиће да ли ће кандидатима за предстојника СПЦ бити потребна 22 или 23 гласа, да би добили натполовичну већину и ушли у тројну кандидатуру. Глас више или мање у оваквим изборима може бити пресудан.

М. Пешић

-----------------------------------------------------------

Иринеј: Могуће да изабрани епископ одбије патријаршијски трон

Владика нишки Иринеј члан Светог архијерејског синода оценио је јуче да од новог патријарха, ма ко то био, не треба очекивати промене у животу и начину деловања Српске православне цркве.

„Према његовим речима, власт у Цркви припада Сабору и Светом архијерејском синоду, а устаљени живот цркве мора да се поштује.

Оно што може и треба да донесе нови патријарх јесу „лични печат и лична нота његове културе, сналажљивости и реторике”, рекао је владика Иринеј Танјугу.

Епископ нишки не искључује могућност да се изабрани епископ захвали и да одбије Богом му дат патријаршијски трон. „И то је једна од могућности”, казао је владика Иринеј, уверен, како је рекао, да „цркву Христову води дух свети и да се све у њој дешава према промисли и вољи божјој”.

-----------------------------------------------------------

Траже додатну контролу избора

Да би се предупредила свака сумња у изборни процес поједине владике ће, како се незванично сазнаје, на изборном сабору тражити додатну контролу. Захтеваће да се папири на којима ће бити исписана имена три кандидата за будућег патријарха пре стављања у коверте покажу свим владикама и то са обе стране. Такође, захтеваће да запечаћене коверте пре стављања у Јеванђеље буду прегледане како би се утврдило да ли су потпуно истоветне и да можда нису на одређен начин обележене.

Када монах који буде имао част да после молитве прво више пута промеша коверте и извуче једну са именом будућег 45. патријарха српског, владике ће тражити да се отворе и друге две коверте и цедуље са именима поново покажу свима у сабору.

-----------------------------------------------------------

Анкета: Шта од новог поглавара СПЦ очекују верници?

Тражи се достојан наследник патријарха Павла

Пред епископима Српске православне цркве је историјска одлука – ко ће од њих наследити блаженопочившег патријарха Павла на трону Светог Саве. Иако неће учествовати у гласању, питали смо вернике које смо затекли у порти београдске цркве Александра Невског шта очекују од избора патријарха и ко би добро обављао дужност првојерарха СПЦ. Већина испитаника мисли да би новог патријарха морале да красе исте особине као и старог.

– Покојног патријарха бих описала као најбољег човека на свету. Веома сам се потресла кад је умро. Очекујем неког ко је доследан њему, да тако настави да води цркву. Нисам баш много упућена, али мислим да би епископ који га сада мења, Амфилохије, добро обављао ту дужност. Старији је и има доста искуства као што је патријарх Павле имао. Ипак, епископи знају боље да одлуче – каже Слађана Динић (51), продавачица.

Милева Савић (68), пензионерка, очекује да ће и нови патријарх проповедати мир и благостање, и поштено и исправно поступати.

– Мало сам слушала оног млађег епископа, херцеговачког, Григорија, и имам утисак да фино проповеда, лепо прича, благ је... Одаје ми неко поштење. Такође, увек гласам за младост. Иначе, мислим да је начин избора жребом сасвим исправан. Не мислим да је већ одлучено ко ће бити нови патријарх. Верујем да ће то поштено да ураде – истиче госпођа Савић.

Према речима Часлава Васиљевића (69), инжењера телекомуникација и електронике у пензији, црква, као један од темеља друштва, требало би да помогне у враћању исконских људских вредности које су данас озбиљно нарушене:

– Ситуација у друштву је драматична. Има корупције, непоштовања закона, доношења закона са свесним навијањем на једну страну... Црква их не доноси, али може и треба да учествује у стварању позитивне друштвене климе. Да будемо право, озбиљно друштво – каже Васиљевић и додаје да би млађим епископима дао апсолутну предност. Такође, по њему, патријарх треба да буде неко ко је разумљив у комуникацији.

Како каже Оливера Ацеган (43), трговац, патријарх би требало да буде благ, да му људи верују.

– Ако може, волела бих да буде неко као Павле. Само да не буде Амфилохије Радовић и бићу задовољна – рекла је кратко Оливера Ацеган.

Љиљана Милићевић (69), трговац у пензији, очекује да епископи изаберу најбољег:

– Да по духовним карактеристикама буде као господин Павле што нам је био, добар, предобар, да брине за народ – сматра она и додаје да такав сигурно постоји међу епископима.

Према речима Горана Карне (38), угоститеља, избор патријарха је ствар божја, нешто у шта не би да се меша.

– Ипак, не бих волео да се приближи католицима. Свиђа ми се Иринеј Буловић, због ставова, он је мало више „просрпски” оријентисан. Допада ми се и што се бори за Косово. Само да црква не одлута ка Западу, да не би било као у Грчкој. Тамо су примили грегоријански календар, појавило се и много зилота у последње две године. Они су фанатични у православљу, а то исто није добро – каже Карна.

Марија Митровић (33), доктор медицине, не стиже да прати медије јер има троје деце, али наглашава да очекује „оно што смо и до сада имали – патријарха да нас достојно представља“.

– Само нека буде као патријарх Павле, поштен, вредан, пожртвован, искрен, достојан, и бићемо сви задовољни. Колико сам видела шта је он радио и како се понашао, то је било добро. Верујем цркви као институцији да ће они да изаберу онако како треба и да патријарх буде достојни духовни вођа – рекла је Марија Митровић.

Т. Бојковић