Сажето полугође

Министар просвете др Жарко Обрадовић изјавио је јуче за наш лист да је потписао препоруку Завода за унапређивање образовања и васпитања „о сажимању садржаја програма наставних предмета у основним и средњим школама у условима пандемије грипа”. Он је објаснио да ће школе бити упознате са овим документом наредних дана, да је он врло детаљан и да наставници имају довољно времена да по њему поступе.

По његовим речима, то значи да ће школска година бити завршена на време, да неће бити продужења наставе, нити радних субота и да ће осмаци и ученици завршних разреда средњих школа имати довољно времена да се припреме за пријемне испите.

Према нашој мини анкети у у београдским осмолеткама „Карађорђе” и „Јован Миодраговић”, као и у престоничкој Првој гимназији директори овај папир још нису добили. Како нам је рекла Милка Кућеровић, помоћница директора Прве београдске гимназије, ђаци имају по три оцене из свих предмета. Настава се одвија регуларно, врло је мало одсутних а када се на крају године сведе биланс одржаних часова, губитак не би требало да буде превелики.

Према речима Милана Жегарца, директора „Карађорђа”, школски календар је згуснут – од 20. фебруара почињу такмичења из свих предмета, наилазе и спортске суботе... Намеће се закључак да радне суботе не би биле згодан начин надокнађивања часова које је „појело” спречавање ширења новог грипа.

То је управо решење које је завод и препоручио, а у које је „Политика” имала увид. Професор др Шћепан Ушћумлић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, рекао је за наш лист да радних субота због краће школске године не би требало да буде, имајући у виду да су током радне недеље ђаци и иначе веома оптерећени, као и то да су све допуне које се обављају ван редовних радних дана много слабије по квалитету. Могућност да се продужи школска година, не одговара ни ђацима ни родитељима ни наставницима, јер сви имају планове и обавезе, истиче наш саговорник.

– Завод је дошао до закључка да је оптимално решење сажимање садржаја програма, зато што би у другој варијанти морали да разматрамо више од 350 образовних профила и 15 подручја рада и да направимо материјал који би имао више хиљада страна – објашњава Ушћумлић.

(/slika2)Иако је завод дао упутства чак и за школску годину краћу чак шест недеља, највероватнији сценарио је да неће бити више од две недеље „мањка“. У том случају, треба се придржавати важећег плана и програма, уз сажимање садржаја сразмерно броју изгубљених часова.

Како наводи саговорник, активи наставника план могу реализовати на сасвим квалитетан начин, тако што ће обратити пажњу на основне појмове и њихове међусобне односе, што неће „детаљисати“ у неким деловима градива, али ће их међусобно повезати током ове школске године или у наредном разреду.

Што се тиче предмета који се реализују у завршним разредима средњих школа, треба водити рачуна о садржајима који ће обезбедити успешно полагање завршних и матурских испита, наставак даљег школовања и ефикасно укључивање у сферу рада. Због квалификационих, а од наредне школске године и завршних испита на крају осмог разреда, при сажимању програма српског (матерњег) језика и математике, неопходно је применити и ближа упутства. За српски или матерњи језик, она подразумевају да се у свим разредима изоставе „допунски избор“ и научно-популарни и информативни текстови. Наравно, сва питања за пријемни испит из збирки морају бити „покривена“, како кандидати за средње школе не би били оштећени.

Сажимање подразумева и избор ефикаснијих метода рада и коришћење сваког ученичког одговора за оцењивање, а ђаке би требало подстицати на различите облике самосталног рада у савлађивању програма.