Сенка реституције над имовином ДИПОС-а

Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у државном власништву, који је председник Томислав Николић пре десетак дана одбио да потпише, предвиђао је да имовина коју у поступку реституције потражују стари власници не може бити продата. У члану три став два овог закона који је повучен из процедуре експлицитно се наводи да „предмет продаје не може бити некретнина која је предмет враћања по Закону о враћању одузете имовине и обештећењу“. Међутим, Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, тврди да бивши власници не би били заштићени да је председник Томислав Николић потписао спорни закон.

– Овим прописом практично је направљена подвала. Јер, по Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, објекти који су на списку ДИПОС-a нису предмет враћања – указује Антић како би бивши власници остали кратких рукава.

Истина, члан 18, став 7. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу каже да предмет враћања нису „непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних дипломатско-конзуларних представништава“. Али, предлог измена и допуна Закона о реституцији предвиђа да и дипломатско-конзуларна представништва могу бити враћена старим власницима. У Агенцији за реституцију јуче нисмо добили одговор на питање какав би био статус старих власника који потражују имовину из фонда ДИПОС-a да закон није повучен из процедуре.

Пример некретнине којом ДИПОС располаже, а потражују је стари власници јесте зграда у Бирчаниновој 27 где се налазила Швајцарска амбасада. Баш због чињенице да овај објекат потражују потомци чувене београдске породице Бајлони, Швајцарска амбасада се у фебруару 2011. године иселила из ове зграде и прешла у Булевар ослобођења. Званично, у Катастру постоји и забележба да овај објекат потражује наследница Јелка де Марсано која, иначе, живи у Швајцарској. Она је директни потомак Александра Николајевића и Марије Бајлони. Александар Николајевић био је у немачком заробљеништву, а после рата морао је да побегне из земље јер је оптужен као непријатељ. У међувремену је рехабилитован.

Према подацима Мреже за реституцију, чувене београдске породице траже да им се врате зграде у којима су седишта страних амбасада или трговинских мисија. Породица Поповић из Београда, између осталих, тражи да јој се врати зграда у Кнез Михаиловој 24, у којој је на првом спрату амбасада Аргентине. Бранко Поповић био је архитекта и сликар, декан Техничког факултета у Београду за време рата. Стрељан је као наводни сарадник окупатора и непријатељ народа одмах после рата, без суђења и пресуде.

Нестао је 10. новембра 1944. године, а рехабилитован је 65 година касније. Осим зграде у којој је данас Аргентинска амбасада његова породица потражује пет престоничких плацева. Некретнину која је у фонду ДИПОС-а потражују и потомци Момчила Нинчића (1876–1949), професора економије, политичара, министра спољних послова у влади Краљевине Југославије. Наследници овог угледног интелектуалца, који је такође, рехабилитован, потражују вилу у Улици бањичких жртава у којој се данас налази „Internationale school of Belgrade“. Њихову кућу су током рата запосели Немци и остали ту до ослобођења 1944. године. Затим су нови станари били Совјети, а када су они отишли, уселио се најпре Милован Ђилас, а после њега Петар Стамболић. Најдуже се у тој вили задржао аустралијски амбасадор. Потом се ту уселила америчка школа, па Нинчићи више нису могли у своју кућу. Као што нису могли да врате ни зграду поред „Руског цара“ на Обилићевом венцу или вилу на мору у Херцег Новом, које су им такође одузете. Иначе, потомак Момчила Нинчића је Роксанда Нинчић државни секретар у Министарству спољних послова.

Зграду у Кнеза Милоша 72 у Београду, у којој је данас смештена амбасада Мјанмара, потражују наследници породице Теокаровић, који су практично били пионири текстилне индустрије у Србији. Због тога су их пре рата звали краљевима текстилаца. И Влада Теокаровић је рехабилитован.

Зграду у Катићевој улици 8–10 у Београду, од 1.610 квадрата, где је од 2007. смештено Трговинско представништво Руске Федерације, потражују потомци Ђорђа Роша који је рехабилитован у марту 2008. године, на захтев кћерке Јелице-Инге Рош.

Директор ДИПОС-а коначно ће се огласити

Након што је премијер Александар Вучић пре два дана на седници владе наложио да се јавно објави списак закупаца државних вила, реаговао је и ДИПОС, предузеће за издавање непокретности у државном власништву. За понедељак су коначно најавили да ће се генерални директор ове фирме обратити новинарима на конференцији за штампу. Досад, на све наше упите у овом предузећу су одговарали да не могу да одговоре јер је директор на годишњем одмору. Ко се све налази на списку њихових подстанара питање је које се актуелизовало након што је Закон о посебним условима продаје одређених непокретности повучен из процедуре. Овај пропис предвиђао је да искључиво закупци, по ценама нижим од тржишне, могу да купе ове некретнине. У влади су уверавали јавност да су мотиви за доношење оваквог прописа искључиво економски, како би држава продајом повећала приходе. Агенција за борбу против корупције закон је оценила као коруптиван, а председник Томислав Николић истакао је да није у складу са Уставом.