Инжењер геодезије Блажо Ђуровић, који је пре недељу дана, милиметарском прецизношћу, лоцирао позицију некадашњег затвора на Ади Циганлији и тако омогућио откривање тајне гробнице за коју се сумња да крије посмртне остатке генерала Драгољуба Михаиловића, имао је тројицу саветника који су га ауторитативно упућивали у традиционалне српске методе детекције: присутног грађанина првог („Најбољи оријентир вам је дуд који се налазио уз затворски зид, али га исекоше пре три године“), грађанина другог („Држите се ресторана ’Вериге’ па повуците линију од сто метара наовамо“) и грађанина број три („Да се ја питам, копало би се на средини између ружичњака и металног споменика“).

Геодетска фирма „Монтинг“, породично предузеће Ђуровића чије се већ три генерације баве овим послом, опремљена је најмодернијом светском технологијом и водећа је српска фирма у овој области. Међутим, после једног недавног конкурса Европске уније, „Монтинг“ се промовисао и својим европским искораком.

Кад је у Бриселу расписана понуда за финансирање десет археолошких истраживачких пројеката за које су могле да аплицирају све европске и земље бившег СССР-а, фирма Ђуровића, наступајући заједно са београдским Археолошким институтом, освојила је поверење за чак два понуђена пројекта. Први је скенирање ушћа Велике Мораве у Дунав, такозваних „врата народа“ односно места где се, током велике сеобе народа, прелазио Дунав, а други је скенерско истраживање тешко приступачног, прашумског предела Крушица код Бујановца.

Софистицирана и математички перфектна технологија ласерског скенирања која се користи сателитским навођењем, и која је у стању да прикаже и подземну, геолошки профилирану слику терена, а техником визуелизације односно виртуелне пројекције да максимално побољша експеримент и машту, може чуда да направи у археологији, каже нам Блажо Ђуровић. Није тешко установити да, у његовом случају, испод инжењерске егзактности, снажно пулсира истраживачка опсесија:

– Цела Србија је, као што знате, један велики археолошки локалитет. Само на траси Коридора десет, према немачким изворима, налази се двеста педесет римских објеката. А кад би се озбиљно приступило послу, са технологијом коју поседујемо, за најдаље две године, могла би се пронаћи чак и Атилина могила која се налази испод старог корита Тисе, уверава нас Ђуровић.

„Монтинг“ је већ лоцирао темеље старе београдске цркве Светог Марка, удаљене десетак метара од нове, у правцу Ташмајданског парка, а методом скенирања са земље снимљени су Храм Светог Саве, гроб Незнаног јунака на Авали и други. За потребе републичког Завода за заштиту споменика културе скенирају се манастири, музеји и споменици како би се, дигиталним формирањем њихових модела, омогућили лакши и прецизнији радови на реконструкцији.

С друге стране, авионско ласерско скенирање омогућује пројектовање плиновода, нафтовода, аутопутева, хидроелектрана, а нарочито је корисно за снимање шумовитих и неприступачних терена јер се вегетација и друге препреке виртуелно уклањају са приказа. За само шест месеци, каже Блажо Ђуровић, могуће је урадити тродимензионално ласерско скенирање читаве Републике Србије које би, на пример, утврдило и тачан број стабала у земљи односно укупну дрвну кубикажу Србије.

Са својом апаратуром, знањем и возним парком, Ђуровић се укључио у активности Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, добровољно и без икакве накнаде, када је видео Срђана Цветковића, секретара ове комисије, како војничким прибором за јело прекопава масовну гробницу у Змијанцу код Бољевца, где је, у титоистичком терору 1944. године, побијено стотинак људи.

А и сама породица Ђуровић била је жртва политичке тортуре. Наш саговорник каже да је његов деда, такође Блажо Ђуровић, просветни радник, годинама био политички затвореник, а случај рођеног брата деда Блажа, ЂураЂуровића, прича је за роман. Ђуро, који је докторирао права на Сорбони и бавио се адвокатуром у Београду, прикључио се Равногорском покрету у којем је био први челник Југословенске равногорске омладине, секретар равногорског Централног националног комитета, Дражин пропагандиста и уредник равногорских листова, а при крају рата прешао је у Београд на илегални рад. Провео је у сремскомитровачкој казниони пуних осамнаест година, па после у Забели још пет година. Током робијања преводио је са француског и енглеског, а његов превод „Доктора Дулитла“ објавиле су, под псеудонимом, „Дечје новине“ из Горњег Милановца.

-------------------------------------------------------------------

Адски налази

Остаци људског скелета и други налази пронађени приликом прекопавања пробног рова на Ади Циганлији привремено се чувају у сефу Блажа Ђуровића.

Према незваничној експертизи једног лекара, ортопеда, фрагменти нађених костију делови су шаке, стопала, кључне кости, пршљена, лобање и лопатице. Индикативни су налази дела муштикле (једна сребрна муштикла генерала Михаиловића, филигрански украшена, дугачка тридесетак сантиметара, налази се у холу зграде Бије на Бањици, изложена међу осталим Дражиним личним предметима) и једне стаклене флашице (генерал је у затвору, према бројним сведочењима, добијао следовање ракије).

Инжењер Ђуровић је урадио и тродимензионалну реконструкцију затворске граде а „интеграцијом“ овог виртуелног модела у реални простор омогућава се бржа и прецизнија ексхумација места где је Михаиловић стрељан и покопан.