Да ли знате колика је била температура, влажност ваздуха и атмосферски притисак 1. септембра 1961. године у Београду, приликом отварања прве конференције Покрета несврстаних? Или, рецимо, 30. маја 1973, када је Ајакс са 1:0 победио Јувентус у финалу Купа шампиона, пред сто хиљада људи на стадиону Црвене звезде? Одговоре на ова и сва друга слична питања знају у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије, установи која постоји од 1888. године.

Али, када ова питања поставите надлежнима у РХМЗ-у, они ће вам одговорити да је могуће пронаћи ове податке у једном од 8.500 дневника, односно регистара, који се налазе у њиховој архиви, у модерној згради на Кошутњаку где ради око 200 људи. Тада ће службеник архиве кренути у потрагу за овим подацима, претражујући специјалне лимене ормане увезене из Русије, који омогућују да огромна количина грађе буде компактно ускладиштена на једном месту и релативно лако доступна. Окрећући неке затвараче који подсећају на волане од „тамића”, после извесног времена метеоролог ће пронаћи потребни регистар, али тада ће морати да га излиста и препише оно што га занима и потом књигу врати на исто место.

Ова компликована и превазиђена процедура подстакла је челнике РХМЗ-а да донесу одлуку о дигитализацији комплетне архиве. Како каже за „Политику” заменик директора Мирољуб Зарић, њихова идеја је да у року од две године сви метеоролошки подаци, мерени из сата у сат од 1936. до данас (у неким случајевима и од пре Првог светског рата), буду доступни не само њима у Заводу, већ и јавности, на сајту РХМЗ-а.У Заводу су направили план дигитализације обимне архиве. Зарић истиче да је најважније да су први кораци већ начињени, у сарадњи са Електротехничким факултетом из Београда и немачким „Сименсом”.

– Схватили смо да би нам, ако то будемо ручно радили, уносећи један по један податак у компјутер, требало десетак година да све завршимо. Зато смо одлучили да то урадимо уз помоћ „софтверског препознавања”, односно компјутерског програма који је направила једна украјинска фирма. Почело је тако што су они креирали софтвер за препознавање бројева на банкарским чековима. Чули смо за то и обратили смо им се да направе и за нас студију изводљивости. Показало се да је препознатљивост бројева око 90 одсто, што је потпуно прихватљиво. Оне бројке које не могу да се препознају, компјутер обоји у жуто и оне се ручно уписују. Сада смо наручили пробну количину од 6.000 страна, што ће нас коштати 150.000 динара – каже Зарић.

Шеф групе за примењену метеорологију Александар Пешић, који руководи пројектом дигитализације, каже да је сада најпречи посао да набаве брзи скенер који кошта четири милиона динара.

– Ако ми ово успемо, а пре нас то нико није ни покушавао, онда и друге државне институције могу да крену нашим путем – оптимиста је Пешић.

РХМЗ има 28 главних метеоролошких станица у Србији, плус станице на шест аеродрома, одакле се свакодневно сливају подаци мерења која се обављају на сваких сат времена.

– Наша служба ради већ сада на европском нивоу, не може се рећи да нам нешто недостаје – наводи Мирољуб Зарић.

Од овог искусног метеоролога сазнајемо да је годишњи буџет Завода око 1,1 милијарди динара и да се скоро 700 милиона троши на противградну заштиту (ПГЗ).

– У Европи, међутим, овакви заводи не баве се противградном заштитом, тамо то раде приватне агенције у сарадњи са осигуравајућим друштвима. Такође, не покрива се цела територија државе, као код нас, већ само ограничен део, у зависности од договора ових компанија. Србија је једина земља у свету која противградном одбраном покрива 100 одсто своје територије. Само једна ПГЗ ракета кошта од 21.000 до 25.000 динара, а дневно може да се испали и хиљаду комада, што кошта и до 250.000 евра. У 2009. испалили смо око 7.000 ракета, пуцало се 64 дана, а тренутно их на складишту код Рековца имамо 8.018 комада – открива Зарић.

И на крају: да ли знате колика је била температура у Београду 1. јануара 1982. године? Плус 18,2 степена Целзијуса!

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Метеоролошка станица на Космету

– Пре 1999. године имали смо пет станица на територији Косова и Метохије, а сада немамо ниједну, али нека мерења ипак радимо. Комплетна документација за покрајину закључно са 1999. годином је код нас, и то ће такође бити дигитализовано. Сада чекамо на одговор из Министарства за КиМ, да нам понуде локацију за постављање метеоролошке станице. Подршка државе је неопходна, јер нам за само једну локацију у Грачаници траже 500 евра месечно – каже Мирољуб Зарић, заменик директора РХМЗ.