Друштво
Србија се ослобађа нуклеарне опасности
Око 8.000 горивих елемената радиоактивног истрошеног горива из „Винче” до краја године треба да буде транспортовано у Русију
Време транспорта и детаљна траса пута 8.000 горивих елемената опасног радиоактивног нуклеарног горива из добро чуваних складишта Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” на локацији где је смештен и Институт „Винча”, па све до Русије, још се чувају као тајна, али се послови око чишћења Србије од нуклеарног отпада коначно приводе крају.
Државни секретар Министарства за науку Србије Милош Недељковић јуче је изјавио да је приликом цртања мапе пута било проблема са Украјином и Хрватском, па ће се нуклерани отпад транспортовати преко Мађарске и Словеније и даље бродом у Русију.
Да подсетимо, јуна прошле године, Србија и Русија су потписале међудржавни споразум, којим се Руска Федерација обавезала да из Винче уклони преостали нуклеарни отпад. Овај пројекат је део велике међународне иницијативе која подразумева да се истрошено нуклеарно гориво коришћено у истраживачким реакторима свуда у свету врати у земљу порекла.
Директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије” Радојица Пешић за „Политику” каже да је у међувремену овај споразум ратификован у парламентима Србије и Русије и има пуну снагу. На основу тог споразума ово предузеће је потписало спољнотрговински споразум са федералним центром за нуклеарну и радиоактивну сигурност из Москве.
– У складу са тим споразумом и уговором, наша је обавеза да припремимо материјал за транспорт. Када се он обави, истрошено нуклеарно гориво одлази из Србије, а остаје нам извесна количина горива другог типа, који се користи у мањем реактору у Винчи, који је још активан – каже Пешић, потврђујући да ће најављеним транспортом Србија бити ослобођена вишедеценијског истраживачког наслеђа у реактору отвореном 1959. године, а угашеном 1982. године.
У реакторима совјетске производње обављали су се огледи у физици, радиохемији нуклеарно-енергетским технологијама и у производњи изотопа. Обогаћено гориво увезено је из тадашњег СССР-а за сагоревање у РА реактору коришћеном у истраживачке сврхе.
Пешић, који руководи јавним предузећем за чување овог отпада, истиче: „Од момента када реактор не ради, гориво је складиштено на адекватан начин, у оквиру реакторске инсталације у Винчи”.
Када је неутрошено нуклеарно гориво у највећој тајности и под невиђеним мерама безбедности августа 2002. године у раним јутарњи часовима транспортовано из Винче до београдског Аеродрома „Никола Тесла”, администрација тадашњег америчког председника Џорџа Буша назвала је „једном од најзначајнијих акција на плану неширења наоружања преузетих после терористичких напада у САД 11. септембра”.
Пешић подсећа да је тада из Србије однесено 48 килограма свежег горива.
– Количина која сада чека на транспорт је већа, али то не представља проблем да се гориво технолошки припреми за транспорт. Међутим, ово гориво је опасно за становништво, јер је радиоактивно – напомиње директор „Нуклеарних објеката Србије”.
Наш саговорник не жели да лицитира са датумом транспорта, али оставља могућност да ће се операција изношења отпада обавити до краја ове године. Вео тајне надвијен над акцијом је логичан. Пре осам година, изнесено је довољно горива да се од њега направе две атомске бомбе. Посао чишћења Србије од радиоктивног горива је вредан 35 милиона евра.
Александар Апостоловски
Последњи коментари
Da bi se dodvorila svojim novim "prijateljima" iz SAD i EU,srpska vlast je 2002 brže bolje, bez dolara nadoknade,za džabe dala 48 kilograma visokoobogaćenog uranijuma(80% U235),koji se ako ništa drugo mogao preraditi u nisko obogaćeno nuklearno gorivo i prodati za vrlo lepu svotu novca.Sada se još time i hvale,misleći da su im time SAD i EU učinile veliku uslugu,iako su one to uradile samo iz straha da Srbija nekada taj visokoobogaćeni uranijum ne iskoristi da napravi nuklearno oružje.Na kraju SAD i EU su lišile Srbiju vrednog goriva,eliminisale potencijalnu pretnju i još uz to zaradili,preprodavši naše nuklearno gorivo,koje im je velikodušno za džabe dato.
@Петар Јовановић, Управо сам то хтела да напишем. Хвала! За тих 48 kg високо обогаћеног урана, држава је могла да добије бесплатно одношење истрошеног горива, које је до сада коштало око 70 милиона долара, а држава је морала још и да се задужи са 25 милиона и тиме се хвали! Такође је Инстит Винча могао да добије дугогодишње финасирање, устраживачки реактор је могао да настави да ради, и Србија би остала у врху све важније области нуклеарних наука и технологија. Овако, све смо дали за ништа, задужили се, уништили наш најбољи мултидисциплинарни иснтитут, и још се тиме хвалимо? Ја не могу да схатим толику глупост на једном месту. А овакво разарање није само у науци, већ и у образовању, економији, пољопривред,...
Рекло би се да смо постигли неки велики успех у нуклеарним технологијама. А шта смо то саградили? Чини ми се да смо овде остали без нечега што смо имали пре 50 година, када смо били међу јаким земљама у свету, а сад се радујемо сто смо се тога "отарасили". Некад смо имали један од јаких светских нуклеарних института, у коју су долазили владари и светски великани, а ово нуклеарно "Радовање" сад много личи на оно друго. Ваљда је сад ред "да у кућу уђе Лепа Рајка". Благош нама.






