Српска ИТ за цео свет

Аме­рич­ка кон­сул­тант­ска ку­ћа „Гарт­нер” про­гла­си­ла је „ДМС софт­вер” ИТ ком­па­ни­је „Тел­вент ДМС” у Но­вом Са­ду за нај­ква­ли­тет­ни­ји про­из­вод на све­ту у 2012. го­ди­ни у ве­о­ма ва­жној „смарт грид” обла­сти – ко­ри­шће­њу па­мет­них мре­жа у упра­вља­њу ди­стри­бу­тив­ним елек­трич­ним си­сте­ми­ма. Кон­сул­тант­ска ку­ћа „Гарт­нер” је нај­у­глед­ни­ја кон­сал­тинг ком­па­ни­ја на пла­не­ти за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је ко­ја сва­ке го­ди­не пра­ви ран­ги­ра­ње свих вен­до­ра (про­из­во­ђа­ча) и про­из­во­да, слич­но АТП ли­сти у те­ни­су. У ле­ђа срп­ским ин­же­ње­ри­ма гле­да­ју ве­ли­чи­не као што су „Ал­стом грид”, „Џи-Еј Енер­џи”, „Оракл”, „Вен­тикс”, „Си­менс”....

О ве­ли­ком успе­ху до­ма­ће ИТ тех­но­ло­ги­је, ко­ја је већ ши­ро­ко при­сут­на на нај­зах­тев­ни­јем свет­ском елек­тро­е­нер­гет­ском тр­жи­шту, али и мо­гућ­но­сти­ма ко­је се са­да, са ли­дер­ском по­зи­ци­јом, пру­жа­ју до не­слу­ће­них гра­ни­ца, раз­го­ва­ра­мо са ди­рек­то­ром но­во­сад­ске ком­па­ни­је проф. др Дра­га­ном По­по­ви­ћем.

Об­ја­сни­те нам бли­же „ДМС софт­вер”?

– То је ори­ги­нал­ни про­из­вод на­ше ком­па­ни­је. Ње­го­ва основ­на свр­ха је­сте да се да се ко­ри­шће­њем вр­хун­ског екс­перт­ског зна­ња из обла­сти енер­ге­ти­ке и софт­вер­ског ин­же­ње­рин­га на нај­ра­ци­о­нал­ни­ји на­чин ис­ко­ри­сте сви рас­по­ло­жи­ви елек­тро­е­нер­гет­ски ка­па­ци­те­ти у елек­трич­ним ди­стри­бу­тив­ним мре­жа­маи на тај на­чин оства­ре ми­ли­он­ске уште­де. Он прак­тич­но упра­вља це­ло­куп­ном елек­трич­ном мре­жом, а по­себ­но оп­ти­ми­зу­је но­ве зе­ле­не тех­но­ло­ги­је: об­но­вљи­ве из­во­ре, ве­тро­ге­не­ра­то­ре, со­лар­не ге­не­ра­то­ре/па­не­ле, ба­те­ри­је...

Из­ра­ду софт­ве­ра за­по­че­ли сте још дав­не 1995. го­ди­не?

– Би­ло је то на ини­ци­ја­ти­ву „Елек­тро­вој­во­ди­не” и тај про­је­кат је пред­ста­вљао пр­ву ка­ри­ку у лан­цу плод­не ду­го­го­ди­шње са­рад­ње из­ме­ђу Фа­кул­те­та тех­нич­ких на­у­ка (ФТН) у Но­вом Са­ду и овог јав­ног пред­у­зе­ћа. У 2000. го­ди­ни тим са ФТН-а пре­ра­стао је у ком­па­ни­ју „ДМС гру­па” ко­ја је раз­ви­ла „ДМС софт­вер”. Вр­ло бр­зо ин­те­ре­со­ва­ње за софт­вер по­ка­за­ла су сва елек­тро­ди­стри­бу­тив­на пред­у­зе­ћа на овим про­сто­ри­ма. Та­ко је он да­нас ин­ста­ли­ран у ско­ро свим ди­стри­бу­тив­ним пред­у­зе­ћи­ма, ка­ко у Ср­би­ји, та­ко и у ре­ги­о­ну: Цр­ној Го­ри, Ре­пу­бли­ци Срп­ској, Ма­ке­до­ни­ји, Сло­ве­ни­ји, Бу­гар­ској, Ма­ђар­ској, Ита­ли­ји...

Био је то тек пр­ви ко­рак?

– „ДМС Гру­па” је ква­ли­те­том обез­бе­ди­ла рав­но­прав­но парт­нер­ство са ве­ћим бро­јем ме­ђу­на­род­них ком­па­ни­ја: „ЕЛ­САГ” из Ита­ли­је, „Мо­то­ро­ла” из Изра­е­ла, „АББ” из Швај­цар­ске, „Про­лан” из „Ма­ђар­ске”, „Атос Ор­гин” из Фран­цу­ске, „Си­менс”, „Мај­кро­софт”, „ИБМ” и „Џе­не­рал елек­трик” из САД, „Тел­вент” из Шпа­ни­је. Са­рад­ња са ком­па­ни­јом „Тел­вент” је кру­ни­са­на 2008. го­ди­не отва­ра­њем но­ве за­јед­нич­ке ком­па­ни­је „Тел­вент ДМС”. Са овим парт­не­ром до са­да смо ре­а­ли­зо­ва­ли ви­ше од 50 про­је­ка­та на свих шест кон­ти­не­на­та.

По­себ­но сте при­сут­ни на се­вер­но­а­ме­рич­ком тр­жи­шту?

– У САД и Ка­на­ди „ДМС софт­вер” је по­стао до­ми­нант­но тех­нич­ко ре­ше­ње ко­је је ин­ста­ли­ра­но у ви­ше ве­ли­ких гра­до­ва по­пут Фи­ла­дел­фи­је, Ван­ку­ве­ра, То­рон­та... При­сут­ни смо, ме­ђу­тим, и у За­пад­ној Евро­пи, Аустра­ли­ји, Ру­си­ји, Ки­ни, Ин­ди­ји... Ви­ше од 200 ми­ли­о­на љу­ди снаб­де­ва се елек­трич­ном енер­ги­јом ко­ју кон­тро­ли­шенаш софт­вер.

Ко­ли­ко је тре­ба­ло вре­ме­на да се софт­вер раз­ви­је?

– Ра­ди­мо га пу­них 17 го­ди­на и тек ће­мо га раз­ви­ја­ти, јер смо, на не­ки на­чин, тек на по­чет­ку пра­ве ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је овог про­из­во­да. До са­да је уло­же­но ви­ше од 5.000 ин­же­њер-го­ди­на, што би зна­чи­ло да је у про­се­ку 500 ин­же­ње­ра ра­ди­ло на ње­го­вом раз­во­ју по де­сет го­ди­на. За­и­ста је огро­ман труд за на­ма, а оно што је та­ко­ђе ва­жно је­сте да су оста­ли сви бит­ни љу­ди ко­ји су би­ли и на по­чет­ку про­јек­та. Ни­смо има­ли уоби­ча­је­ну ди­си­па­ци­ју ко­ја по­сто­ји код ИТ ку­ћа.

У фе­бру­а­ру ове го­ди­не пот­пи­са­ли сте но­ви уго­вор о за­јед­нич­ком ула­га­њу са фран­цу­ском ком­па­ни­јом „Шнај­дер елек­трик”...

– „Шнај­дер” је ме­га­ком­па­ни­ја, ко­ја је ку­пи­ла „Тел­вент” нај­ве­ћим де­лом због то­га што је „Тел­вент” са на­ма на­пра­вио екс­пан­зи­ју у „смарт гри­ду”. „Тел­вент” има 7.000 за­по­сле­них, од ко­јих су по­ло­ви­на ме­на­џе­ри ко­ји про­да­ју у ра­зним зе­мља­ма, а „Шнај­дер Елек­трик” има 140.000 за­по­сле­них, од ко­јих је чак 60.000 ме­на­џе­ра про­да­ва­ца. Њи­хов го­ди­шњи обрт ка­пи­та­ла је 24 ми­ли­јар­де евра! Они же­ле да да­ље ин­ве­сти­ра­ју у наш софт­вер, да га ра­ши­ре на чи­тав свој про­из­вод­ни асор­ти­ман, а 60.000 про­да­ва­ца ће га ну­ди­ти на свих шест кон­ти­не­на­та. Ва­жан пред­у­слов за да­љи по­раст „Шнај­дер Елек­три­ко­ве” ин­ве­сти­ци­је је и при­кљу­че­ње Ср­би­је Европ­ској Уни­ји.

У ули­ци На­род­ног фрон­та у Но­вом Са­ду, пре не­ко­ли­ко да­на, отво­ри­ли сте но­ви по­слов­ни про­стор од чак 14.000 ква­дра­та.

– Ком­па­ни­ја „Шнај­дер елек­трик” је наш град про­гла­си­ла за свој глав­ни Ком­пе­ти­тив­ни раз­вој­ни цен­тар за „смарт грид” ИТ тех­но­ло­ги­је, а то отво­ра про­стор за за­по­шља­ва­ње ви­ше од 1.000 мла­дих струч­ња­ка у 2012. го­ди­ни. На тај на­чин ство­ре­ни су ре­ал­ни усло­ви да Ср­би­ја и Но­ви Сад по­ста­ну свет­ски цен­тар за про­из­вод­њу спе­ци­ја­ли­зо­ва­ног софт­ве­ра за упра­вља­ње ди­стри­бу­тив­ним мре­жа­ма. Са од­го­ва­ра­ју­ћим од­но­сом пре­ма том про­из­во­ду, он би се мо­гао на­мет­ну­ти као но­ви свет­ски стан­дард у упра­вља­њу ве­ли­ким си­сте­ми­ма, а ти­ме би био отво­рен ши­рок про­стор за за­по­шља­ва­ње до­дат­них 10.000 ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них мла­дих струч­ња­ка у Ср­би­ји.

Не из­гле­да ли то пре­те­ра­но, као не­ка вр­ста кам­па­ње? Ко­ли­ко „Тел­вент ДМС” са­да има за­по­сле­них?

– Ни­ка­ко. Про­це­на ја да овај би­знис, и ми ко­ји са­да има­мо нај­бо­љи про­из­вод за­јед­но са на­шим стра­те­шким парт­не­ри­ма „Шнај­дер Елек­три­ком”, „Тел­вен­том”, „ИБМ-ом” и „Мај­кро­соф­том”, ко­ји су сви при­хва­ти­ли наш про­из­вод, мо­же­мо да за пет до се­дам го­ди­на стек­не­мо до­ми­нант­ну по­зи­ци­ју на свет­ском тр­жи­шту. Ка­да то по­стиг­не­мо би­ће нам по­треб­но 10.000 за­по­сле­них за раз­вој и за по­др­шку про­да­ји и ин­ста­ли­ра­њу ши­ром пла­не­те. Ве­ли­ки број на­ших ин­же­ње­ра и ме­на­џе­ра већ го­ди­шње про­во­ди од 3 до 4 ме­се­ца у ино­стран­ству на ра­зним по­сло­ви­ма – ин­ста­ла­ци­ја­ма, обу­ка­ма, пре­зен­та­ци­ја­ма, тре­нин­зи­ма, кур­се­ви­ма... „Тел­вент ДМС” у овом тре­нут­ку има 520 за­по­сле­них вр­хун­ских струч­ња­ка, око 100 са­рад­ни­ка са фа­кул­те­та и ви­ше од 250 мла­дих сти­пен­ди­ста.

Је ли то при­ли­ка да мла­ди струч­ња­ци оста­ну у зе­мљи?

– Убе­ђен сам да је­сте. Са­рад­ни­ци­ма са фа­кул­те­та ми смо обез­бе­ди­ли до­дат­на при­ма­ња та­ко да не мо­ра­ју еги­стен­ци­јал­не про­бле­ме да ре­ша­ва­ју у ино­стран­ству, ко­ри­сти­мо њи­хо­во зна­ње, али га исто­вре­ме­но и по­ди­же­мо, та­ко да они мо­гу да га кроз на­ста­ву пре­не­су сво­јим сту­ден­ти­ма. За сту­ден­те, опет, има­мо пет ни­воа сти­пен­ди­ја, ли­те­ра­ту­ру, софт­вер, ли­цен­це и при­ли­ку да на­пра­ве свој ма­стер рад, ко­ји је кру­на њи­хо­вог сту­ди­ра­ња, а ко­ји је при­ме­њив у прак­си. Отво­рен је, та­ко­ђе, и цен­тар за сред­њо­школ­ске та­лен­те.

Ка­кву по­ру­ку „Тел­вент ДМС” ша­ље на­шим гра­ђа­ни­ма, али и це­лом све­ту?

– На­ша ком­па­ни­ја је по­ка­за­ла да срп­ски ин­же­ње­ри мо­гу да бу­ду не са­мо до­бри по­је­дин­ци у раз­и­гра­ним за­пад­ним ма­ши­на­ма, већ и да та­ква ма­ши­на мо­же да по­сто­ји и у Ср­би­ји. Да тим­ским ра­дом мо­же­мо да за­вр­ши­мо ком­пле­тан про­из­вод и код ку­ће. Уме­сто да ку­пу­је­мо про­из­во­де на ко­ји­ма ра­де на­ши струч­ња­ци у ино­стран­ству, ми мо­же­мо да их на­пра­ви­мо и ов­де, и да их из­во­зи­мо. Оства­рен при­ход мо­гао би знат­но да по­ве­ћа наш спољ­но­тр­го­вин­ски би­ланс, да овај би­знис по­ста­не пр­ва гра­на на­ше из­во­зне при­вре­де, са по­тен­ци­ја­ли­ма ве­ћим од агра­ра.

-----------------------------------------------------------

Ин­же­ње­ри жељ­ни афир­ма­ци­је 

На­ши ин­же­ње­ри су из­у­зет­но кре­а­тив­ни, а на­ро­чи­то жељ­ни афир­ма­ци­је по­сле свих ових го­ди­на изо­ла­ци­је. Вр­ло су по­све­ће­ни и та­лен­то­ва­ни, а је­ди­ни евен­ту­ал­ни про­блем је­сте на­пра­ви­ти од њих тим. Ка­да то ус­пе­те, он­да та­кав тим не­ма гра­ни­ца. Ва­жно је да их уву­че­мо у наш про­грам ра­да док су још мла­ди, да од­ра­сту уз ње­га. 

-----------------------------------------------------------

Па­мет­но упра­вља­ње 

Ра­ни­је, ка­да елек­тро­мре­же ни­су би­ле мно­го оп­те­ре­ће­не, ни­ко ни­је мо­рао да бу­де мно­го па­ме­тан. Са­да су мре­же оп­те­ре­ће­не 70-80 од­сто, јер по­тро­шња ра­сте мно­го бр­же не­го про­из­вод­ни и пре­но­сни ка­па­ци­те­ти, и нео­п­ход­но је па­мет­но упра­вља­ње. То је као ка­да има­те нов ауто­мо­бил ко­ји иде 200 ки­ло­ме­та­ра на сат а ви не жу­ри­те, већ во­зи­те 80-90... Вре­ме­ном ко­ла оста­ре, а ви мо­ра­те да по­жу­ри­те, да во­зи­те 150. На­ста­ју ква­ро­ви, от­ка­зи... Та­ква је си­ту­а­ци­ја са елек­тро­мре­жа­ма у све­ту. Не мо­же се ин­ве­сти­ра­ти у но­ве ка­па­ци­те­те, јер су они пре­ску­пи, већ се ин­те­ли­гент­ним упра­вља­њем сма­њу­ју про­бле­ми. 

----------------------------------------------------------- 

Од бок­се­ра до ИТ струч­ња­ка 

Проф. др Дра­ган По­по­вић ре­дов­ни је про­фе­сор ФТН-а у Но­вом Са­ду. Ро­ђен је 1959. го­ди­не у Зре­ња­ни­ну, основ­ну и сред­њу шко­лу и ФТН за­вр­шио је у Но­вом Са­ду, а ма­ги­стар­ске и док­тор­ске сту­ди­је на ЕТФ-у у Бе­о­гра­ду. У мла­до­сти се ба­вио бок­сом у БК „Вој­во­ди­ни”, за­јед­но са бра­ћом Ка­чар. Ка­да је упи­сао ФТН на­пу­стио је спорт­ску ка­ри­је­ру ко­ја је ишла уз­ла­зном ли­ни­јом. Имао је мно­го по­ну­да за од­ла­зак у ино­стран­ство, али је остао у зе­мљи. Оже­њен је и има два си­на.