Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска ИТ за цео свет

Српска ИТ за цео свет
Запослени у компанији "Талент ДМС" у Новом Саду (Фото М. Мијушковић)

Аме­рич­ка кон­сул­тант­ска ку­ћа „Гарт­нер” про­гла­си­ла је „ДМС софт­вер” ИТ ком­па­ни­је „Тел­вент ДМС” у Но­вом Са­ду за нај­ква­ли­тет­ни­ји про­из­вод на све­ту у 2012. го­ди­ни у ве­о­ма ва­жној „смарт грид” обла­сти – ко­ри­шће­њу па­мет­них мре­жа у упра­вља­њу ди­стри­бу­тив­ним елек­трич­ним си­сте­ми­ма. Кон­сул­тант­ска ку­ћа „Гарт­нер” је нај­у­глед­ни­ја кон­сал­тинг ком­па­ни­ја на пла­не­ти за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је ко­ја сва­ке го­ди­не пра­ви ран­ги­ра­ње свих вен­до­ра (про­из­во­ђа­ча) и про­из­во­да, слич­но АТП ли­сти у те­ни­су. У ле­ђа срп­ским ин­же­ње­ри­ма гле­да­ју ве­ли­чи­не као што су „Ал­стом грид”, „Џи-Еј Енер­џи”, „Оракл”, „Вен­тикс”, „Си­менс”....

О ве­ли­ком успе­ху до­ма­ће ИТ тех­но­ло­ги­је, ко­ја је већ ши­ро­ко при­сут­на на нај­зах­тев­ни­јем свет­ском елек­тро­е­нер­гет­ском тр­жи­шту, али и мо­гућ­но­сти­ма ко­је се са­да, са ли­дер­ском по­зи­ци­јом, пру­жа­ју до не­слу­ће­них гра­ни­ца, раз­го­ва­ра­мо са ди­рек­то­ром но­во­сад­ске ком­па­ни­је проф. др Дра­га­ном По­по­ви­ћем.

Об­ја­сни­те нам бли­же „ДМС софт­вер”?

– То је ори­ги­нал­ни про­из­вод на­ше ком­па­ни­је. Ње­го­ва основ­на свр­ха је­сте да се да се ко­ри­шће­њем вр­хун­ског екс­перт­ског зна­ња из обла­сти енер­ге­ти­ке и софт­вер­ског ин­же­ње­рин­га на нај­ра­ци­о­нал­ни­ји на­чин ис­ко­ри­сте сви рас­по­ло­жи­ви елек­тро­е­нер­гет­ски ка­па­ци­те­ти у елек­трич­ним ди­стри­бу­тив­ним мре­жа­маи на тај на­чин оства­ре ми­ли­он­ске уште­де. Он прак­тич­но упра­вља це­ло­куп­ном елек­трич­ном мре­жом, а по­себ­но оп­ти­ми­зу­је но­ве зе­ле­не тех­но­ло­ги­је: об­но­вљи­ве из­во­ре, ве­тро­ге­не­ра­то­ре, со­лар­не ге­не­ра­то­ре/па­не­ле, ба­те­ри­је...

Из­ра­ду софт­ве­ра за­по­че­ли сте још дав­не 1995. го­ди­не?

– Би­ло је то на ини­ци­ја­ти­ву „Елек­тро­вој­во­ди­не” и тај про­је­кат је пред­ста­вљао пр­ву ка­ри­ку у лан­цу плод­не ду­го­го­ди­шње са­рад­ње из­ме­ђу Фа­кул­те­та тех­нич­ких на­у­ка (ФТН) у Но­вом Са­ду и овог јав­ног пред­у­зе­ћа. У 2000. го­ди­ни тим са ФТН-а пре­ра­стао је у ком­па­ни­ју „ДМС гру­па” ко­ја је раз­ви­ла „ДМС софт­вер”. Вр­ло бр­зо ин­те­ре­со­ва­ње за софт­вер по­ка­за­ла су сва елек­тро­ди­стри­бу­тив­на пред­у­зе­ћа на овим про­сто­ри­ма. Та­ко је он да­нас ин­ста­ли­ран у ско­ро свим ди­стри­бу­тив­ним пред­у­зе­ћи­ма, ка­ко у Ср­би­ји, та­ко и у ре­ги­о­ну: Цр­ној Го­ри, Ре­пу­бли­ци Срп­ској, Ма­ке­до­ни­ји, Сло­ве­ни­ји, Бу­гар­ској, Ма­ђар­ској, Ита­ли­ји...

Био је то тек пр­ви ко­рак?

– „ДМС Гру­па” је ква­ли­те­том обез­бе­ди­ла рав­но­прав­но парт­нер­ство са ве­ћим бро­јем ме­ђу­на­род­них ком­па­ни­ја: „ЕЛ­САГ” из Ита­ли­је, „Мо­то­ро­ла” из Изра­е­ла, „АББ” из Швај­цар­ске, „Про­лан” из „Ма­ђар­ске”, „Атос Ор­гин” из Фран­цу­ске, „Си­менс”, „Мај­кро­софт”, „ИБМ” и „Џе­не­рал елек­трик” из САД, „Тел­вент” из Шпа­ни­је. Са­рад­ња са ком­па­ни­јом „Тел­вент” је кру­ни­са­на 2008. го­ди­не отва­ра­њем но­ве за­јед­нич­ке ком­па­ни­је „Тел­вент ДМС”. Са овим парт­не­ром до са­да смо ре­а­ли­зо­ва­ли ви­ше од 50 про­је­ка­та на свих шест кон­ти­не­на­та.

По­себ­но сте при­сут­ни на се­вер­но­а­ме­рич­ком тр­жи­шту?

– У САД и Ка­на­ди „ДМС софт­вер” је по­стао до­ми­нант­но тех­нич­ко ре­ше­ње ко­је је ин­ста­ли­ра­но у ви­ше ве­ли­ких гра­до­ва по­пут Фи­ла­дел­фи­је, Ван­ку­ве­ра, То­рон­та... При­сут­ни смо, ме­ђу­тим, и у За­пад­ној Евро­пи, Аустра­ли­ји, Ру­си­ји, Ки­ни, Ин­ди­ји... Ви­ше од 200 ми­ли­о­на љу­ди снаб­де­ва се елек­трич­ном енер­ги­јом ко­ју кон­тро­ли­шенаш софт­вер.

Ко­ли­ко је тре­ба­ло вре­ме­на да се софт­вер раз­ви­је?

– Ра­ди­мо га пу­них 17 го­ди­на и тек ће­мо га раз­ви­ја­ти, јер смо, на не­ки на­чин, тек на по­чет­ку пра­ве ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је овог про­из­во­да. До са­да је уло­же­но ви­ше од 5.000 ин­же­њер-го­ди­на, што би зна­чи­ло да је у про­се­ку 500 ин­же­ње­ра ра­ди­ло на ње­го­вом раз­во­ју по де­сет го­ди­на. За­и­ста је огро­ман труд за на­ма, а оно што је та­ко­ђе ва­жно је­сте да су оста­ли сви бит­ни љу­ди ко­ји су би­ли и на по­чет­ку про­јек­та. Ни­смо има­ли уоби­ча­је­ну ди­си­па­ци­ју ко­ја по­сто­ји код ИТ ку­ћа.

У фе­бру­а­ру ове го­ди­не пот­пи­са­ли сте но­ви уго­вор о за­јед­нич­ком ула­га­њу са фран­цу­ском ком­па­ни­јом „Шнај­дер елек­трик”...

– „Шнај­дер” је ме­га­ком­па­ни­ја, ко­ја је ку­пи­ла „Тел­вент” нај­ве­ћим де­лом због то­га што је „Тел­вент” са на­ма на­пра­вио екс­пан­зи­ју у „смарт гри­ду”. „Тел­вент” има 7.000 за­по­сле­них, од ко­јих су по­ло­ви­на ме­на­џе­ри ко­ји про­да­ју у ра­зним зе­мља­ма, а „Шнај­дер Елек­трик” има 140.000 за­по­сле­них, од ко­јих је чак 60.000 ме­на­џе­ра про­да­ва­ца. Њи­хов го­ди­шњи обрт ка­пи­та­ла је 24 ми­ли­јар­де евра! Они же­ле да да­ље ин­ве­сти­ра­ју у наш софт­вер, да га ра­ши­ре на чи­тав свој про­из­вод­ни асор­ти­ман, а 60.000 про­да­ва­ца ће га ну­ди­ти на свих шест кон­ти­не­на­та. Ва­жан пред­у­слов за да­љи по­раст „Шнај­дер Елек­три­ко­ве” ин­ве­сти­ци­је је и при­кљу­че­ње Ср­би­је Европ­ској Уни­ји.

У ули­ци На­род­ног фрон­та у Но­вом Са­ду, пре не­ко­ли­ко да­на, отво­ри­ли сте но­ви по­слов­ни про­стор од чак 14.000 ква­дра­та.

– Ком­па­ни­ја „Шнај­дер елек­трик” је наш град про­гла­си­ла за свој глав­ни Ком­пе­ти­тив­ни раз­вој­ни цен­тар за „смарт грид” ИТ тех­но­ло­ги­је, а то отво­ра про­стор за за­по­шља­ва­ње ви­ше од 1.000 мла­дих струч­ња­ка у 2012. го­ди­ни. На тај на­чин ство­ре­ни су ре­ал­ни усло­ви да Ср­би­ја и Но­ви Сад по­ста­ну свет­ски цен­тар за про­из­вод­њу спе­ци­ја­ли­зо­ва­ног софт­ве­ра за упра­вља­ње ди­стри­бу­тив­ним мре­жа­ма. Са од­го­ва­ра­ју­ћим од­но­сом пре­ма том про­из­во­ду, он би се мо­гао на­мет­ну­ти као но­ви свет­ски стан­дард у упра­вља­њу ве­ли­ким си­сте­ми­ма, а ти­ме би био отво­рен ши­рок про­стор за за­по­шља­ва­ње до­дат­них 10.000 ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них мла­дих струч­ња­ка у Ср­би­ји.

Не из­гле­да ли то пре­те­ра­но, као не­ка вр­ста кам­па­ње? Ко­ли­ко „Тел­вент ДМС” са­да има за­по­сле­них?

– Ни­ка­ко. Про­це­на ја да овај би­знис, и ми ко­ји са­да има­мо нај­бо­љи про­из­вод за­јед­но са на­шим стра­те­шким парт­не­ри­ма „Шнај­дер Елек­три­ком”, „Тел­вен­том”, „ИБМ-ом” и „Мај­кро­соф­том”, ко­ји су сви при­хва­ти­ли наш про­из­вод, мо­же­мо да за пет до се­дам го­ди­на стек­не­мо до­ми­нант­ну по­зи­ци­ју на свет­ском тр­жи­шту. Ка­да то по­стиг­не­мо би­ће нам по­треб­но 10.000 за­по­сле­них за раз­вој и за по­др­шку про­да­ји и ин­ста­ли­ра­њу ши­ром пла­не­те. Ве­ли­ки број на­ших ин­же­ње­ра и ме­на­џе­ра већ го­ди­шње про­во­ди од 3 до 4 ме­се­ца у ино­стран­ству на ра­зним по­сло­ви­ма – ин­ста­ла­ци­ја­ма, обу­ка­ма, пре­зен­та­ци­ја­ма, тре­нин­зи­ма, кур­се­ви­ма... „Тел­вент ДМС” у овом тре­нут­ку има 520 за­по­сле­них вр­хун­ских струч­ња­ка, око 100 са­рад­ни­ка са фа­кул­те­та и ви­ше од 250 мла­дих сти­пен­ди­ста.

Је ли то при­ли­ка да мла­ди струч­ња­ци оста­ну у зе­мљи?

– Убе­ђен сам да је­сте. Са­рад­ни­ци­ма са фа­кул­те­та ми смо обез­бе­ди­ли до­дат­на при­ма­ња та­ко да не мо­ра­ју еги­стен­ци­јал­не про­бле­ме да ре­ша­ва­ју у ино­стран­ству, ко­ри­сти­мо њи­хо­во зна­ње, али га исто­вре­ме­но и по­ди­же­мо, та­ко да они мо­гу да га кроз на­ста­ву пре­не­су сво­јим сту­ден­ти­ма. За сту­ден­те, опет, има­мо пет ни­воа сти­пен­ди­ја, ли­те­ра­ту­ру, софт­вер, ли­цен­це и при­ли­ку да на­пра­ве свој ма­стер рад, ко­ји је кру­на њи­хо­вог сту­ди­ра­ња, а ко­ји је при­ме­њив у прак­си. Отво­рен је, та­ко­ђе, и цен­тар за сред­њо­школ­ске та­лен­те.

Ка­кву по­ру­ку „Тел­вент ДМС” ша­ље на­шим гра­ђа­ни­ма, али и це­лом све­ту?

– На­ша ком­па­ни­ја је по­ка­за­ла да срп­ски ин­же­ње­ри мо­гу да бу­ду не са­мо до­бри по­је­дин­ци у раз­и­гра­ним за­пад­ним ма­ши­на­ма, већ и да та­ква ма­ши­на мо­же да по­сто­ји и у Ср­би­ји. Да тим­ским ра­дом мо­же­мо да за­вр­ши­мо ком­пле­тан про­из­вод и код ку­ће. Уме­сто да ку­пу­је­мо про­из­во­де на ко­ји­ма ра­де на­ши струч­ња­ци у ино­стран­ству, ми мо­же­мо да их на­пра­ви­мо и ов­де, и да их из­во­зи­мо. Оства­рен при­ход мо­гао би знат­но да по­ве­ћа наш спољ­но­тр­го­вин­ски би­ланс, да овај би­знис по­ста­не пр­ва гра­на на­ше из­во­зне при­вре­де, са по­тен­ци­ја­ли­ма ве­ћим од агра­ра.

-----------------------------------------------------------

Ин­же­ње­ри жељ­ни афир­ма­ци­је 

На­ши ин­же­ње­ри су из­у­зет­но кре­а­тив­ни, а на­ро­чи­то жељ­ни афир­ма­ци­је по­сле свих ових го­ди­на изо­ла­ци­је. Вр­ло су по­све­ће­ни и та­лен­то­ва­ни, а је­ди­ни евен­ту­ал­ни про­блем је­сте на­пра­ви­ти од њих тим. Ка­да то ус­пе­те, он­да та­кав тим не­ма гра­ни­ца. Ва­жно је да их уву­че­мо у наш про­грам ра­да док су још мла­ди, да од­ра­сту уз ње­га. 

-----------------------------------------------------------

Па­мет­но упра­вља­ње 

Ра­ни­је, ка­да елек­тро­мре­же ни­су би­ле мно­го оп­те­ре­ће­не, ни­ко ни­је мо­рао да бу­де мно­го па­ме­тан. Са­да су мре­же оп­те­ре­ће­не 70-80 од­сто, јер по­тро­шња ра­сте мно­го бр­же не­го про­из­вод­ни и пре­но­сни ка­па­ци­те­ти, и нео­п­ход­но је па­мет­но упра­вља­ње. То је као ка­да има­те нов ауто­мо­бил ко­ји иде 200 ки­ло­ме­та­ра на сат а ви не жу­ри­те, већ во­зи­те 80-90... Вре­ме­ном ко­ла оста­ре, а ви мо­ра­те да по­жу­ри­те, да во­зи­те 150. На­ста­ју ква­ро­ви, от­ка­зи... Та­ква је си­ту­а­ци­ја са елек­тро­мре­жа­ма у све­ту. Не мо­же се ин­ве­сти­ра­ти у но­ве ка­па­ци­те­те, јер су они пре­ску­пи, већ се ин­те­ли­гент­ним упра­вља­њем сма­њу­ју про­бле­ми. 

----------------------------------------------------------- 

Од бок­се­ра до ИТ струч­ња­ка 

Проф. др Дра­ган По­по­вић ре­дов­ни је про­фе­сор ФТН-а у Но­вом Са­ду. Ро­ђен је 1959. го­ди­не у Зре­ња­ни­ну, основ­ну и сред­њу шко­лу и ФТН за­вр­шио је у Но­вом Са­ду, а ма­ги­стар­ске и док­тор­ске сту­ди­је на ЕТФ-у у Бе­о­гра­ду. У мла­до­сти се ба­вио бок­сом у БК „Вој­во­ди­ни”, за­јед­но са бра­ћом Ка­чар. Ка­да је упи­сао ФТН на­пу­стио је спорт­ску ка­ри­је­ру ко­ја је ишла уз­ла­зном ли­ни­јом. Имао је мно­го по­ну­да за од­ла­зак у ино­стран­ство, али је остао у зе­мљи. Оже­њен је и има два си­на. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.