„Не излазимо ноћу. Дању се крећемо у групи, само провереним путевима. Постоје људи који нас посматрају као спас, али и они ређи, који нас гледају као плен. Ако им дате шансу, искористиће је”, кажу у ексклузивној исповести „Политици” петорица српских полицајаца, чланови мировне мисије Уједињених нација на Хаитију.

Смештени у Петион вилу, делу престонице Порт-о-Пренса, припадници контигента МУП-а Србије налазе се у жаришту епидемије колере и епицентру политичких сукоба, који потресају ову карипску земљу, уочи председничких избора заказаних за 28. новембар. Болест је до сада покосила више од 1300 људи, а локално становништво, од градова на северу, до предграђа Порт-о-Пренса, оптужује припаднике снага УН, које броје 12.000 људи, да су одговорни за ширење епидемије. Светски медији свакодневно извештавају о протестима становништва испред база УН и полицијских станица, али наши мировњаци нису директно укључени у одржавање јавног реда и мира, већ непосредно обезбеђују особу која ужива висок статус у хаићанској политичкој хијерархији.

У жаришту вируса и жестоких демонстрација на улицама, хранећи се искључиво намирницама провереног порекла и носећи са собом све време антибактериолошка средства, српски мировњаци распоређени су у УН Секјурити, организациону јединицу МИНУСТАХ-а, чији је основни задатак заштита личне и имовинске сигурности особља и средстава Уједињених нација.

– Због нашег специфичног радног искуства у најсложенијим безбедносним условима, додељен нам је специјалан посао непосредног личног обезбеђења високог функционера УН, држављанина Хаитија, некадашњег блиског сарадника генералног секретара УН господина Бан Ки Муна – прича командант српског контингента Александар Павловић, иначе запослен у Полицијској управи за град Београд.

Он, међутим, не жели да открије име високорангираног политичара Хаитија који је под заштитом српске полиције, јер је његов идентитет заштићен безбедносном процедуром УН. Поменути функционер УН добијао је претње смрћу уочи одржавања избора на Хаитију. На њега је у више наврата покушаван атентат. Пре тачно 10 година убијен му је брачни партнер, а 2003. године ликвидирано је његово лично обезбеђење.

Три месеца, колико су радили на пословима личног обезбеђења, припадници МУП-а Србије су и формално обављали најризичнији посао у МИНУСТАХ-у. Четворица наших момака тренутно се налазе на специјалној обуци за потребе новог посла – ангажовања у зимовима за брзо реаговање. Пети припадник контингента Војкан Ивановић, чувао је полицијског комесара, током боравка у граду Хинчу, једној од неуралгичних тачака на пакленом острву.

– Наш основни задатак јесте заштита личне и имовинске сигурности особља УН, за време и након избора, када се и очекује њихова већа угроженост. Сви припадници нашег контингента иза себе имају најмање 10 година службе. Прошли су „сито и решето”. За свој рад више су пута награђивани и оцењивани највишим оценама. У оваквим ситуацијама хладнокрвност и присебност ће вам сачувати главу. Претње, провокације, напади, уназад неколико година постали су свакодневица нашег позива. Каменице говоре универзалним језиком – указује Павловић, подсећајући да је основни мандат УН полиције пружање помоћи у развоју хаићанске националне полиције.

По природи посла, српски полицајци сусрећу се са хаићанским колегама и грађанима, а према најсиромашнијима су нарочито осетљиви. Павловић тврди да је Хаити тешко упоредити са било којом земљом. Упркос чињеници да су ту земљу задесиле све могуће елементарне непогоде, од урагана и земљотреса, до епидемија и политичких потреса, обични људи свим силама покушавају да воде нормалан живот… Свакога дана мушкарци на врло високим температурама раде тешке физичке послове, деца у беспрекорно чистој одећи иду у школу, жене перу веш испред шатора…

– Њихове животне недаће никога не могу оставити равнодушним. Често нам сами прилазе, понекад им је само потребно да их неко саслуша. Нарочито сада, док траје епидемија колере, још више се трудимо да будемо што ближи, макар и с децом из комшилука, да им објаснимо симптоме и научимо хигијени – сведочи командант петочлане српске мисије.

Услови за живот и смештај у бази УН релативно су пристојни. Имају струје и воде, док су Интернет и клима-уређај и даље луксуз. Страх од колере не постоји.

– Радимо скоро сваки дан. Правила УН налажу рад и викендом и празницима. Слободно време користимо и за бављење спортом, али и за дружење са колегама из других држава, као и са службеницима запосленим у УН са простора бивше Југославије, нарочито из Хрватске. Њихова помоћ у првим данима нашег боравка на Хаитију била нам је непроцењива – напомиње шеф мировњака.

У једној од најзапаљивијих тачака света, са петорицом Срба мир одржавају припадници полиција из 42 државе света. Од суседне Хрватске и Румуније, до САД, земаља Јужне Америке, Африке и Далеког истока.

Александар Апостоловски

------------------------------------------------

Добровољно у мисију

Одлуком владе Србије, у марту 2008. године, започело је учешће пет полицијских службеника МУП-а Србије у мировној мисији УН на Хаитију (МИНУСТАХ). Ово је трећа ротација, а смене се обављају на годину дана. Поред ове мисије, представници МУП-а учествују и у мисији у Либерији, од априла 2004. године, са шест службеника. Од 12. јула ове године, на Хаитију се, поред Александра Павловића, налазе: Војкан Ивановић, Жандармерија, одред у Нишу, Ђорђе Добрашиновић, Управа за обезбеђење, Иван Симоновић, САЈ и Мирко Арбутина, ПТЈ. За одлазак у мировну мисију, поред знања најмање једног службеног језика мисије (француског или енглеског), врло су битна још два услова – принцип добровољности и успешно завршена обука за учешће у мировним мисијама.