„Вуче, морам вам нешто рећи... Ваша Мина је једнако лепа као и реформа језика коју сте спровели!” „Бранко, о чему ви то зборите? Немојте, молим вас да кварите наше пријатељство...”

Овакве дијалоге, улазећи у ликове песника српског романтизма преко Фејсбук странице, воде ученици Пете београдске гимназије. Није реч о шали већ о домишљатости Виолете Кецман, професорке српског језика и књижевности, да на занимљив начин приближи градиво ученицима. Тако су се на популарној социјалној мрежи нашли Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић... А пре два дана ова идеја истакнута је и у Организацији уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) у Паризу.

– Тамо су Јасна Матић, министарка за телекомуникације, и Жарко Обрадовић, министар просвете, представили пројекат коришћења друштвене мреже Фејсбук у настави, а из Париза у Србију стигла је вест да је Унеско заинтересован да препоручи овај модел наставе у свим земљама чланицама Унеска – објаснила је за „Политику” Виолета Кецман.

Идеја се родила када је ова професорка увидела колико времена деца проводе на Фејсбуку.

– Схватила сам и да професор који ради у 21. веку мора да се прилагоди информационо-технолошком развоју. Тако сам поделила одељење у групе које су потом одабрале по једног представника српског романтизма – казала је наша саговорница.

Ученици су прво на папирима креирали профил романтичара, а онда су то пребацили на Фејсбук. Тако су их практично оживели.

– Написали су, на пример, биографске податке, затим која су најпознатија дела тог аутора, под чијим је утицајем радио, и на кога је он сам утицао... Такође, профил су обогатили и фотографијама, али и разним занимљивостима из живота. Код ученика је то пробудило креативност и дивергентно размишљање, као и функционално знање – истакла је Виолета Кецман.

На овим часовима Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић, као савременици, комуницирају на Фејсбуку. Ученици, потом у разговор укључују и Мину, Вукову ћерку, у коју је Радичевић био заљубљен. За Мином на ову интернет страницу долази и Ђура Јакшић. Тако се круг српских романтичара шири, а ученици лакше памте градиво.

– Овај модел може се примењивати у настави свих друштвених предмета, а тако у међусобној комуникацији школарци обрађују разне теме. При том, без икаквих трошкова модернизује се наставни програм – наводи Виолета Кецман.

Јелисавета Кузовић, ученица треће године Пете београдске гимназије, с одушевљењем прича како су изгледали ови часови.

– Било је јако интересантно. Цео разред је био укључени у рад, па смо тако више и боље запамтили него на обичним часовима – објашњава Јелисавета и додаје да је то изузетан начин приближавања градива ученицима „у времену када је 98 одсто школараца на Интернету, а књиге се избегавају у широком луку”.

По речима Бориса Гргуровића, такође ученика трећег разреда ове гимназије, прављење профила захтевало је доста истраживачког и креативног рада.

– Учествовали смо сви до једног, изостанака није било. Сигуран сам да и сада српске романтичаре знамо много боље од осталог градива – каже Борис.

В. Дугалић