И наше ђаке, као и њихове вршњаке из шездесетак земаља на пролеће поново чека међународна провера знања функционалне писмености. Реч је о ПИСА тестовима на којима су оба пута до сада деца из Србије подбацила. Управо због тога просветне власти, заједно са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, Институтом за психологију Филозофског факултета БУ и Организацијом за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), сутра организују конференцију у београдском „Сава центру” под називом „Ка квалитетнијем образовању у Србији – допринос ПИСА испитивања”.

Мада су ПИСА тестови почели да се користе у свету од 2000. године, а код нас од 2003, Министарство просвете први пут сада покушава да, организујући скуп посвећен овом виду тестирања, те тестове приближи наставницима и деци, како би тиме допринели бољем котирању наших ученика на предстојећој међународној провери знања. Намера просветних власти је и да се на основу резултата ПИСА тестирања унапреди квалитет и праведност система образовања у Србији.

У Министарству просвете подсећају да је ПИСА заправо међународна провера ваљаности школских система. Тачније, резултати истраживања треба да покажу у којој мери образовање у држави успева да обезбеди одговарајуће услове свим ученицима да развијају функционалну писменост.Тако ће сутрашња конференција бити прилика да се са експертима ОЕЦД-а, домаћим стручњацима и наставницима-практичарима отворе питања о квалитету и праведности образовања у Србији на основу резултата ПИСА испитивања.

Ово испитивање се остварује на репрезентативном узорку ученика старости 15 година, и одржава се сваке треће године. Када је ОЕЦД организовао 2000. године прво ПИСА испитивање, тестирано је 265.000 ђака из 32 земље. На провери је била њихова читалачка писменост која ће и ове године, највероватније у априлу, бити „тема” ПИСА испитивања. Србија је у овај пројекат ушла 2003. године када је одржано друго ПИСА тестирање на којем је 275.000 ученика из четрдесетак земаља показало своју математичку писменост. Три године касније ученици из 57 земаља били су на провери научне писмености. Оба пута, и 2003. и 2006. године, девојчице и дечаци из Србије нису се прославили. Били су у доњем (трећем, односно последњем) делу ранг-листе ПИСА истраживања. Рецимо, 2006. заузели су 41. место. Били су тако испред Румуна, али знатно иза Словенаца који су се нашли у групи са Канађанима, Јапанцима, Немцима, Норвежанима, Корејцима, Чесима... Неуспех наших ученика домаћи аналитичари су објашњавали тиме што ПИСА тестови не испитују енциклопедијско, већ функционално знање, а у нашим школама се више тражи меморисање чињеница него повезивање догађаја. На ПИСА тесту се, примера ради, неће наћи питање: које године и којег датума је откривена Америка, већ да ли је то било пре или после пада Римског царства, или пре или после Буржоаске револуције.

Педагог професор др Младен Вилотијевић за „Политику” објашњава да је проблем у томе што је наш школски систем веома различит од оног у многим другим земљама.

– Не мислим да наша деца мање знају и да су лошија од својих вршњака у Финској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској... Једноставно, образовни системи нису компатибилни. У већини земаља у школу се полази раније него код нас и образовање траје девет година. То све опет условљава и другачији начин рада и различито структурисање градива, другачије програме. Тако да наши и њихови петнаестогодишњаци нису заправо у истој равни и зато овим тестирањем не може да се измери оно што треба и жели да се мери – истиче Вилотијевић који је у свом радном веку прошао пут од учитеља до декана Учитељског факултета.

Према његовим речима, код нас се деца испитују углавном усмено или кроз писмене задатке есејског типа. У највећем броју земаља, међутим, тест се као вредновање знања и ученичких постигнућа чак претерано користи па су та деца увежбана да решавају тестове који заправо „хватају” чињенице.