Српско здравство узор Обами

Како светска економска криза и финансијски потреси могу да утичу на трошкове за здравствену заштиту, какве последице могу да имају по здравље људи и како здравствени системи могу да се одрже у таквим условима, била је тема недавних консултација на високом нивоу у седишту Светске здравствене организације у Женеви. Том састанку је присуствовао и министар здравља, професор др Томица Милосављевић.

Да ли би грађани, опет, могли да се нађу у ситуацији да сами купују хируршки конац и лекове да би били лечени и оперисани?

Ја сам уверен и сигуран у то да се грађанима Србије не може догодити да сами купују игле и конац за операције, јер смо постигли финансијску одрживост здравственог система.

Да ли грађанима Србије можете да обећате да се евентуални утицај финансијске кризе неће „преломити” на здравству, где смо навикли да се најлакше „кида”?

Сигурно је да здравство не би било једини сегмент на коме би се нешто преломило, али, ако дође до озбиљних проблема, они ће бити видљиви у свим секторима. То је тешко предвидети у овом тренутку. У припреми буџета за 2009. годину јасно је опредељено да држава има одговорност да плати доприносе за 700.000 лица без сопствених прихода. И у развијеним и неразвијеним земљама постоје сиромашни људи који су због губитка куће или посла у оваквим кризама увек најтеже погођени, па је зато препознавање тих осетљивих популационих група унутар земље веома важно. Ми смо то препознали и већ дефинисали буџетом.

Колико овакви потреси могу да утичу на погоршање здравља нације ?

У свету је то већ видљиво: на стотине хиљада људи само у САД већ је остало без куће или прихода, пошто су изгубили посао. Самим тим изгубили су и социјално и здравствено осигурање и имају проблема, јер њихова здравствена заштита директно зависи од њихове економске моћи. Значи, у тржишним економијама здравствени системи ће морати да нађу простор за већу солидарност.

Невероватно звучи да би нека решења из српског здравства сада помогла здравственом систему у Америци?

Барак Обама, новоизабрани председник САД, по многим елементима и принципима које је представио у предизборном програму уводи својеврсни „српски систем” у здравствену политику САД. На пример, принцип потпуне покривености здравственим осигурањем чиме успоставља принцип солидарности, обавезно осигурање младих до 26. године старости на рачун родитеља, улагање значајног новца у информативни систем који треба да донесе уштеде и већу ефикасност и солидарност. То ће га коштати стотине милијарде долара, али он тако започиње реформу.

Ми смо већ прошли кроз многе стресове, оскудице, ратове… Како ће наш здравствени систем и обичан човек истрпети овакав удар?

Човек ће последице по здравље мање осетити због стресова, а више због евентуалног пада укупне економске моћи. Ако би дошло до великих економских проблема, тешко је предвиђати како би се то одвијало код нас, али мислим да имамо довољно потенцијала да такве проблеме превазиђемо, пре свега захваљујући систему здравственог осигурања базираном на принципу солидарности између здравих и болесних, младих и старих, богатих и сиромашних, који је свима подједнако доступан и приступачан када се разболимо. Такође, последњих година смањили смо стопу оболевања од туберкулозе, преполовили смртност од инфаркта срца, почели да смањујемо број пушача... Као нација смо почели да „излазимо на зелену грану”.