Одређеном броју деце потребан је хитан смештај у хранитељске породице

Захваљујући новим законским прописима хранитељством више неће моћи да се баве они који немају стабилне приходе за издржавање породице, односно оне особе којима хранитељство представља примарни извор прихода и које немају адекватан стамбени простор за дете. Према речима Добриле Грујић, директорке Центра за породични смештај деце и омладине, брига о деци која у свом животном искуству имају драматичне епизоде занемаривања и злостављања, захтева посебан ангажман хранитеља и ако они немају капацитет и услове да одговоре на сложене потребе малишана, добијају негативно мишљење стручњака. То значи да је само прошле године између 35 и 40 одсто кандидата за хранитеље добило негативну оцену Центра за породични смештај, а међу њима се налазе и оне породице које нису имале стабилне приходе.

Добрила Грујић, међутим, не крије задовољство због чињенице да се број хранитељских породица стално повећава и да је само у току претходне године чак 110 породица у Београду стекло статус хранитеља. Захваљујући интензивној медијској кампањи Министарства за рад и социјалну политику, у односу на 2004. годину број хранитеља у Србији је – утростручен!

„Према подацима Центра за породични смештај деце, у Србији тренутно постоји 3.515 хранитељских породица у којима је смештено 4.770 деце и младих до 26 година, а у овом моменту око 270 малишана са сметњама у развоју чека људе добре воље који су одлучили да буду њихови хранитељи. Број деце којима је ургентно потребан смештај у хранитељским породицама увек је већи од броја особа које желе да за својом породичном трпезом направе места за још један тањир, а наш Центар ускоро почиње са реализацијом ургентног и специјализованог хранитељства, намењеног оним малишанима које треба изместити из акутне проблематичне ситуације у породици, односно деци са посебним потребама”, најављује директорка овог центра.

Према речима наше саговорнице, највећи број хранитељских породица живи у Београду, Суботици, Новом Саду, Нишу, Лесковцу, Лозници, Шапцу, Белој Цркви, Сомбору и Панчеву, а статистички графикони говоре да се у свим местима у Србији повећава број хранитеља, што омогућава смештај деце у средини порекла. Наша саговорница додаје да се у установама социјалне заштите троструко смањио број малишана од како се развило хранитељство. Међутим, подаци говоре да се релативно мали број особа одлучује да буду хранитељи деце са сметњама у развоју, јер она представљају педагошки изазов, иако охрабрује податак да 15 одсто малишана на хранитељству чине – деца са посебним потребама.

„Иако су се хранитељством деценијама бавиле домаћице које су живеле у руралним срединама и у приградским општинама, за породични смештај деце данас се све више опредељују људи који су образовани, запослени или са радним искуством, живе у граду, имају родитељско искуство и за које је хранитељство посебан изазов. Препознајући значај подршке хранитељским породицама, држава је пре годину дана формирала Центар за породични смештај, који има задатак да развија и унапређује хранитељство у Србији”, закључује Добрила Грујић.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Новчане накнаде

У овом тренутку материјална накнада за хранитељство износи 16.470 динара месечно, а ако дете иде у школу од државе добија и месечни џепарац у износу од 2.414 динара. Ако дете има комбиноване сметње у развоју, ова накнада се увећава и до 50 одсто, а ако заостаје у интелектуалном развоју – онда се увећава до висине износа туђе неге. Уз то, хранитељи за рад месечно добијају 10.262 динара за једно дете на смештају, односно 6.315 динара по детету ако имају више деце на смештају. Хранитељи остварују и право на накнаду за допринос за инвалидско пензионо осигурање, као и здравствену заштиту за хранитеља и чланове његове породице – ако нису осигурани по другом основу.