Студирање за чекање посла на бироу

После студирања већина високообразованих у просеку проводи 17 месеци на евиденцији Националне службе за запошљавање, кажу у овој служби. Друге бројке, опет, показују да посла има – у децембру 2008. године на евиденцији Националне службе било је 32.150 лица са факултетском дипломом, а 100.950 слободних радних места за кадрове са седмим степеном стручне спреме. Проблем је што неких стручњака имамо превише, а неких премало или их немамо уопште, као и то што је комуникација између универзитета у Србији и привреде и тржишта рада врло слаба или никаква.

– Разлози непопуњености радних места најчешће су то што послодавци и привреда траже профиле радника који не постоје у евиденцији, недостатак додатних знања, вештина и лиценци незапослених и незаинтересованост лица да прихвате одређене послове због релативно ниских зарада или лоших услова рада – објашњава Драган Ђукић, директор сектора за посредовање у запошљавању Националне службе за запошљавање.

Највише слободних радних места има у сектору услуга, а посебно у области личних услуга, финансијског пословања, грађевинарства и у области машинства за одређене профиле попут конструктора и инжењера који поседују одговарајуће лиценце, истиче Ђукић.

– Текстилна, машинска и пољопривредна индустрија имају слабију тражњу из године у годину. Најбоље пролазе људи који завршавају информатику, електротехнику, примењену математику. Код економиста и правника имамо релативно избалансиран однос понуде и тражње – рекао је Ђукић.

Занимљиво је, такође, да је на тржишту рада у децембру прошле године било 30 незапослених доктора наука, а чак 1.875 слободних радних места за стручњаке са докторатом – на евиденцији, на пример, није било ниједног доктора техничких наука за електроенергетику или грађевинарство, а тражена су укупно 32 ова стручњака. Нажалост, било је и обрнуто – за магистре друштвено-хуманистичких наука и музичких и драмских уметности није било довољно посла. Национална служба за запошљавање у овом тренутку нема пројекције кретања тржишта рада за пет или 10 година – каже Ђукић, и за сада се раде само краткорочније прогнозе јер је оне дугорочне тешко радити у транзиционим земљама.

Портфолио менаџери, сертификовани администратори мреже у информационим технологијама, финансијски консултанти, менаџери за стандардизацију, индустријски програмери, бренд дизајнери, само су нека од занимања, која, по мишљењу Стевана Аврамовића, председника Уније послодаваца Србије, недостају српској привреди. Он истиче да у привредама западних земаља постоји висок степен раздвојености високошколских образовних профила, док у Србији има доста дипломираних економиста, али они нису довољно специјализовани за поједине гране и секторе економије.

– Ми школујемо кадрове за привреду која више не постоји, а у оквиру оних занимања која су потребна недостаје пракса. Послодавац мора у просеку годину дана и осам месеци да додатно обучава запосленог са факултетском дипломом да би га научио да ради. Истраживање из септембра 2008. године показује да та додатна обука кошта послодавца 12.200 евра по запосленом, зато што је послодавац дужан да га за то време уредно плаћа, као и пратеће порезе и доприносе на зараду – истиче Аврамовић.

Коментаришући сарадњу Уније послодаваца са универзитетима, Аврамовић каже да је она на прилично ниском нивоу, и да одличну сарадњу имају само са Конференцијом директора виших школа Србије и неким приватним универзитетима.

Један од до сада највећих Темпус пројеката у Србији, који са 700.000 евра финансира Европска унија, требало би да, преквалификацијом и доквалификацијом високообразованих, помогне у њиховом бржем запошљавању. У наредне три године универзитети у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу требало би да осмисле укупно осам студијских програма који ће омогућити реедукацију дипломираних кадрова у складу са захтевима модерног тржишта рада. Професор др Мирослав Планчак, координатор пројекта, каже да ће програм обухватити 300 незапослених академаца, међу којима има и оних који су дипломирали у време када су неке друге науке, попут марксизма, на пример, биле у моди.

– Програм је замишљен као једногодишње мастер студије на којима ће се, највероватније изучавати пет предмета, али не уско стручних, већ они који су преносиви на више подручја рада. То ће бити, на пример, комуникологија, енглески, способност за тимски рад – каже професор др Планчак.

Јелена Беоковић