Супови ускоро и на Старој планини

У Србији, у колонијама у Увцу и Трешњици, има око 500 јединки белоглавог супа, лешинара којем је на нашим просторима до пре две деценије претило изумирање. Ових дана учињени су први кораци да ове ретке птице добију и своје треће уточиште – Стару планину.

„Србијашуме” су, како сазнајемо, пристале да изграде кавезе за птице, а општина Пирот би требало да одреди локацију где би могла да се заснује колонија, али и да обезбеди струју за будући истраживачки центар у близини колоније.

– Овај пројекат би требало да се реализује у наредних пет година, а у будућу колонију птице ће највероватније пристићи из западне Србије, из Увца и Трешњице. Врло је важно да се ту изгради и истраживачки центар, односно створи прави амбијент за гнеждење супова, јер је реч о птици која тешко осваја напуштене просторе – каже др Саша Маринковић, из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Суп се у источној Србији, последњи пут гнездио 1948. године, тако да још само најстарији житељи Старе планине памте како је изгледало када овај лешинар крстари небом. До масовног истребљена белоглавог супа дошло је када су ловачка удружења почела да постављају отровне мамце за вукове.

– Према њиховим извештајима само у 1959. години потровано је 700 белоглавих супова у Србији, више него што их има данас. Сада је строго забрањено одлагање било каквог отрова у природу, а камоли постављање отровних мамаца и тровање строго заштићене врсте. Надамо се да ће ловци овог пута дати свој допринос повратку белоглавог супа на Стару планину – напомиње Марковић.

Белоглави суп је врста од националног, образовног и економског значаја због чега је програм заштите белоглавог супа у Србији значајан за повратак ове врсте на цео Балкан.

– Имамо податке да супови са Увца одлазе до Израела, чак и до Јемена, докле је долетео суп кога од милоште зовемо Алибаба. Они се ипак и после удаљености од 3.530 километра, враћају у Србију, да код куће свију гнездо – напомиње Маринковић.

----------------------------------

Вукан иде у Требиње

У сарадњи са надлежним институцијама Србије, Републике Српске и удружењем грађана из Требиња „Јужњачко плаво небо”, реализује се програм насељавања супа у Републику Српску на Попово поље.

– Тамо већ постоји кавез, а гради се и центар за праћење птица. У Требињу имамо чак и једну птицу, супа, који није чипован и однекуд је долетео у Попово поље. Изгледа да му се свидело, па је и остао. Нама је у плану да до краја године из Увца у Требиње превеземо још једну јединку – супа Вукана. Њих двојица би требало да припреме „терен” за будуће „девојке”, јер се супови гнезде искључиво у паровима – објашњава Саша Маринковић.