Све чешћи разводи младих брачних парова

Од 1.350 брачних парова који су током прошле године са врата породичног стана скинули заједничко презиме, више од петине њих развело се у првим годинама брака. Искуство стручњака у Градском центру за социјални рад говори да све већи број младих брачних парова одлази код бракоразводног адвоката пре прве годишњице брака, а живот у проширеној породици – са његовим или њеним родитељима, један је од првооптужених за развод брака.

Јована Радоjичић, помоћник директора у Градском центру за социјални рад у Београду, тужно констатује да расте број разведених брачних парова, али и оних који не могу да се договоре око вршења родитељског права након развода брака – укупан број деце чији су се родитељи протекле године спорили око начина вршења породичног права износио је 8.621 и повећан је за 17,5 одсто у односу на претходну годину.

– Због високог ризика коме су изложена деца чији се родитељи споре око вршења родитељског права, центар пружа стручну помоћ у разрешавању сукоба и примењује мере породично правне заштите деце. Анализа разведених бракова показује да је родитељство и даље женског пола – од 720 деце чији су се родитељи развели током протекле године чак 602 њих је припало мајци, свега 68 малишана припало је оцу, док је за 47 деце пресуђено заједничко старатељство. Наше искуство, нажалост, говори да се лоши партнерски односи настављају и након развода брака – велики број очева не плаћа алиментацију, јер сматра да је са престанком брака престао и његов родитељски статус, а немали број мајки не дозвољава оцу да виђа дете, односно чини све да искомпликује њихов однос.

О проблематичном односу бивших супружника мислим да довољно говори и чињеница да у Градски центар за социјални ред неретко долазе и баке и деке којима је повређено право на виђање унука и који од нас захтевају да им омогућимо да буду саставни део њиховог детињства – прича Јована Радоjичић и додаје да је овај центар пријатељ Уницефове кампање под називом „За јаче и срећније породице у Србији”.   

На питање – због чега све већи број младих људи у првим годинама брака ставља тачку на заједнички живот, наша саговорница одговора да се данашње генерације васпитавају у духу индивидуализма, а не заједништва и додаје да често ни деца нису довољно снажни везивни материјал који цигле брака држи на окупу. 

– Брачни психотерапеути ће посведочити да су долазак бебе у породицу, односно улазак детета у адолесценцију, отказ на послу, болест једног од супружника, али и синдром „празног гнезда” најстреснији догађаји у животу брачног пара, али њихово искуство такође говори да се велики број младих бракова оконча због превеликог утицаја примарне породице партнера, односно бака и дека који се мешају у брак и родитељство своје деце. Управо је због тога Градски центар за социјални рад у сарадњи са Уницефом и Хемофарм фондацијом током ове и прошле године реализовао пројекат „Добар родитељ злата вреди” – циљ овог програма је подизање родитељских компетенција, стицање увида у значај породице за правилан раст и развој детета, као и разматрање утицаја примарних породица на наше функционисање и функционисање наше деце – објашњава Јована Радоjичић.

Помоћ породицама Обреновца

У жељи да помогне породицама које су у бујичним поплавама изгубиле куће и материјалну сигурност, Градски центар за социјални рад је уз финансијску помоћ Уницефа прошлог месеца покренуо пројекат под називом „Подршка породицама на територији општине Обреновац које су у ризику и угрожене поплавама”.

Циљ овог пројекта је подршка породицама у превладавању негативних психосоцијалних ефеката кризе и стварање дугорочних предуслова за одрастање деце у стабилном породичном окружењу пружањем услуге „Сарадник у кризи”. Овај програм који је нарочито значајан за породице са малом децом, труднице и новопечене мајке, трајаће током целе следеће године.