Доктор Владимир Брусић, наше горе лист, директор је за бионформатику у чувеној Харвардској медицинској школи и професор на Бостонском универзитету. На извору је најновијих сазнања у вези са свињским грипом, јер је члан америчког тима који прати заразу. Један је од малобројних који су утирали пут у два занимљива истраживачка подручја – имуноинформатика и имуномика (потпредседник Међународног друштва за имуномику). Објавио је више од 150 научних радова.

Јесте ли се вакцинисали против грипа Х1Н1? А чланови ваше породице?

Нисам, а ни моја породица јер не припадамо ризичним групама. Одлука је моја, а у САД нема довољно вакцина за све. Најчешће оболевају млађи (до 20 година) и људи који имају неку болест (са слабијим имуним системом). Код других се надовеже на претходно стање и настану фаталне последице.

Да ли малчице стрепите од последица?

Не бојим се вакцине за грип, она је уобичајена. Што се тиче последица болести, то је знатно озбиљније. Грип се појавио у априлу и проширио веома брзо. Опасно је, дакле, то што брзо се шири; пет до шест пута брже од сезонских. У почетку се није знало колико је опасан. Подаци су били противречни, нарочито из Мексика. Али, Светска здравствена организација је врхунски одговорила на појаву свињског грипа, генетске секвенце су за кратко време послате и сада свако може да претражује базе података.

Шта саветујете грађанима Србије који су обасути опречним упозорењима?

Ризичним групама (деца, омладина, труднице, хронични болесници) да се вакцинишу што је пре могуће. Кад они буду заштићени, осталима прети мања опасност.

Колико се ова зараза раширила у Америци?

Свињски грип се шири брзо, али је то благ облик болести. Постотак смртности није већи од сезонског. Последица брзог ширења јесте да је број оболелих већи у краћем раздобљу.У САД је пандемија за 2-3 месеца захватила целу земљу. Сматра се да је почела у Средњој Америци, а у Европу је стигла преко Енглеске. Вероватно због путева, нарочито ваздушних, који пролазе кроз ту земљу.Занимљиво је да је један мексички радник, запослен на фарми у Канади, после посете рођацима оболео за неколико дана и заразио чак 20 одсто свиња које су морали да усмрте.

Прибојавају ли се људи последица вакцинисања? Од којег (их) произвођача су набављене вакцине?

Познато је да је вакцина најбољи начин предупређења болести и да побољшава људско здравље и то је статистички потврђено. Тако су, на пример, искорењене велике богиње од којих се навелико умирало. Доказано је да вакцинисана деца имају мање здравствених тегоба него она која то нису. Све вакцине морају да прођу строге провере, а нема их довољно. Зато није питање која је боља, већ ко ће да је добије.У САД су могле да је наруче болнице, а и компаније.

Одакле свињски грип потиче? Колико су веродостојна говоркања, и на Интернету преношена, да је измакао из неке лабораторије?

Свињски грип је резултат рекомбинације између људи, птица и свиња. Наша анализа је показала да су најсличнији вируси кружили свињским фармама између 1980. и 1995. Тај грип био је изолован и у људима, и у свињама, и у птицама и није се појављивао следећих десетак година. Сада се вратио, али су поједини одсечци (секвенце) промењени. Дакле, разликује се од првобитног. Старији и средовечни су имали додира, постали су отпорнији. Млађи нису били изложени, зато су у опасности.

Према нашим сазнањима, он је настао природно, али чим се појавио почела су говоркања. Готово је сигурно да је плод мутације. Зна се да је од Х1М1 из 1918, познатог као шпанска грозница, умрло 50 милиона људи за две године! У свету су биле још две опасне пандемије, педесетих и шездесетих: први пут је настрадало пет, а други пут милион људи.Грип Х1Н1 се поново појавио, а сматра се да је седамдесетих умакао из руске истраживачке лабораторије и постао сезонски. Постоје подаци у научним часописима, али ја не знам појединости.

У чему се он разликује од сензонског, сваки пут помало измењеног, који нас сваке године походи?

Сезонски грип се мења постепено. Постоје два начина промене вируса: дрифт и схифт. Први је када се секвенце вируса споро мењају, једна аминокиселина у неком тренутку, па старе вакцине не делују више и морају да се замене.Код другог се комбинују протеини из различитих вируса, што изискује потпуно нове вакцине.Свињски се прилично разликује од сезонског, постоји, најмање, 30 разлика у протеинима неураминидазе и хемаглутинина. Зато вакцине које имамо не могу да нас заштите.

Ко све није угрожен? Којом врстом природне одбране су наоружани такви појединци?

Јапанци су проучили житеље старије од 90 година и више и открили да ти људи имају велику количину антитела. Стари и здрави су – заштићени. И појединци изнад 30 година чији имуни системи није нарушен боље су заштићени.Природна одбрана су антитела и имуне те-ћелије које су у стању да препознају свињски грип.

Зашто је он толико опасан? Колико је фармацеутски лоби умешао прсте у застрашивање људи?

Већ смо рекли – због наглог ширења. Али је вероватноћа да се обједини (рекомбинује) с другим вирусом грипа који је опаснији – мала. Па ипак, таква могућност постоји.Опасност од ширења је стварна, а вакцина нема довољно. У таквим околностима фармацеутски лоби нема интереса да плаши народ.

Очекује ли се да нас следеће године изненади у јачем издању? Постоје ли таква предвиђања?

Ако дође до рекомбинације и мутације, може да се појави нови грип који се брзо шири. И зато овај мора да се заустави. Иначе, он почиње да истискује претходне сезонске. Примећено је нешто занимљиво: мало је људи са сезонским грипом у односу на раније године (то су прелиминарни резултати).

Какво је стање у свету? Хоће ли нас и када запљуснути нови талас оболевања?

Познато је код сезонског грипа да се у хладнијим месеци јавља већи број заражених. И с новим је исто, само што се брже шири. Већина оболелих у САД су деца и млади, а од сезонског највише оболевају деца и старци.

Може ли се савремени човек без озбиљних трзавица и великих губитака одупрети новој вирусној пошасти?

Од шездесетих година прошлог века одупрли смо се свим врстама грипа. Вакцинација је одличан избор, нарочито за ризичне групе. Постоји могућност да се у будућности појави глобална вирусна епидемија, али сматрам да можемо да се одупремо свим болестима.

Има ли изгледа за универзалну вакцину која ће подједнако штитити од свих заразних болести?

Изгледи су мали, то личи на Алису у Земљи чуда. Разне болести имају различите вирусе и механизме ширења.Али, 21. век је век револуције у биотехнологији. Не само да можемо да разумемо епидемиологију болести, већ и молекуларне механизме који утичу на ширење и заразу. То обећава нове генерације вакцина које ће бити много ефикасније.

Станко Стојиљковић