Тамо негде чека осми путник

Један од младих београдских астробиолога који компјутерском симулацијом истражује могућност насељавања наше галаксије и помоћу компликованих једначина истражује планете на које би евентуално могли да се преселе Срби и остале етничке заједнице, уз пратњу остатка света, изгледа као сасвим обичан момак. У црној мајици, излизаним фармерицама и патикама, црнокоси тридесетогодишњак на посао путује међуградском аутобуском линијом, од Сурдука до Београда, мада понекад уме да се до престонице довезе и аутомобилом, али га тада паркира на периферији, јер је саобраћај у Београду далеко компликованији од свемирских саобраћајница. Потом се ГСП-ом довози до своје канцеларије која својим ентеријером много више подсећа на радни простор општинских референата за решавање жалби грађана него на научну базу Астрономске опсерваторије у Београду, скривене дубоко у Звездарској шуми.

Докторска теза научног сарадника др Бранислава Вукотића, одбрањена 2010. године на Математичком факултету у Београду, катедра за астрономију, гласила је дословце: „Галактичка настањива зона и астробиолошка комплексност”. То је први докторат у Србији, који анализира настањивост наше галаксије „Млечни пут”, применом рачунарских симулација. Дакле, можемо ли икако утећи са ове наше несрећне планете и у далеким световима, пронаћи нове домове? Али, Вукотић се много мање бавио егзистенцијалистичким наклапањима, а далеко више одговором на питање – постоји ли живот ван планете Земље!

– Није доказано да у нашој галаксији не постоји планета на којој би људи могли да се населе – један је од његових закључака, што је већ у једном популарном страном часопису описано као истраживање које најављује скорашњу најезду ванземаљаца са експанзионистичким амбицијама према земљанима.

Бранислав подсећа да галаксија „Млечни пут” има 10 милијарди планета, од којих би неке могле да буду сличне земљи. Најсумњивија је, свакако, планета Кеплер-22б, удаљена од Земље око 600 светлосних година.

– Она је слична нашој планети, јер је удаљена од своје матичне звезде Кеплер-22, као земља од Сунца, што би могло да значи да је на њој слична температура као и на земљи, док се на основу мерења њене масе може претпоставити да је нешто габаритнија. Те претпоставке дозвољавају могућност да на њој има услова за постојање воде – прича млади астробиолог.

Та планета на којој би евентуално могао да се појави мали зелени или некакав други интелигентни облик живота, приказан у инфантилним филмским интерпретацијама, обично као караконџула, прилично је далеко. Са постојећом технологијом свемирских суперсила, путовање само у једном правцу било би тек нешто дуже од вечности, док би евентуалним развојем свемирских летелица, које би достизале 10 одсто брзине светлости, та врста космичке авантуре могла да се протегне на неколико миленијума. Са картом у једном правцу, наравно.

Млади научник, закључујући да астробиолошка комплексност представља усложњавање неживе материје у живе и интелигентне облике, наглашава да су пројекције истраживања показала како је врло вероватно да ће, под претпоставком развоја технологије свемирског путовања, наши далеки потомци коначно наћи себи слична интелигентна бића.

– Мит о ванземаљцима није само легенда радио-емисије Орсона Велса којом је испредао Америку или силних група уфолога, који камерама осматрају небом, у нади да ће уловити кадар са летећим тањиром, већ научно заснована претпоставка – тврди српски астробиолог.

Закључак тезе, упозорава младић, свестан да би овакве најаве блиских сусрета треће врсте, евентуално могле да подрију његов научни интегритет, такође не треба схватити као пут у масовну панику, па ћемо се, ваљда, једног сунчаног јутра, пробудити окружени ванземаљским бродовима, који су дошли да нас уцмекају, а потом заузму наше природне ресурсе.

Закључак је, напротив, сасвим другачији:

– Људи су деца Галаксије у којој постоје настањиви услови, односно планете сличне земљи.

Изучавајући, рачунарском симулацијом, Галаксију као прстен у коме су највеће шансе за настанак планета сличних нашој, Бранислав је регистровао „галактички настањиву зону”, којој припада и наша планета. Удаљена је око 20.000 светлосних година од центра „Млечног пута”.

Има ли, у пренасељеним сунчевим системима, трагова било каквог облика живота или је човечанство, овакво какво је, осуђено на вечну самоћу, у мрачном и бесконачном универзуму?

Изгледа да није. Тамо негде, чека осми путник.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Филозофија у свемиру

– Астробиологија је релативно скоро почела да поприма особине озбиљне научне дисциплине, а бави се питањима у вези са настанком и развојем живота у космолошком контексту и као таква, поред биолошких наука, обухвата поља истраживања којима се баве хемија, физика, гео науке, астрономија, астрофизика, космологија – наглашава др Бранислав Вукотић.

Његов ментор је професор Милан М. Ћирковић, пионир астробиолошких истраживања у Србији. Заједно су објавили неколико радова у међународним стручним часописима на тему галактичке настањивости.