Društvo
Teški bolesnici postaju vernici
„Zašto baš ja”, najčešće je pitanje koje pacijenti postavljaju jereju Zoranu Kerezoviću, duhovniku Kliničkog centra Srbije
„Bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedrog neba, nego je posledica dugog niza malih, neznatnih grešaka protiv zdravlja koje se nadovezuju jedna na drugu i rastu kao valjajuća grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavu grešnika.” Ovako o zdravstvenim problemima govori jerej Zoran Kerezović, koji se sa teškim bolestima i velikim duhovnim i telesnim patnjama ljudi sreće svakodnevno. Kao duhovnik Kliničkog centra Srbije, otac Zoran se gotovo dve godine, tačnije od marta 2007. godine, stara o duhovnim potrebama pacijenata u bolnicama Kliničkog centra ali i svih onih koji brinu o bolesnicima.
– Potrebu za sveštenikom, za molitvama za zdravlje i ozdravljenje, za pristupanjem svetoj tajni pričešća ima veliki broj pacijenata Kliničkog centra Srbije, i ja im tu izlazim u susret u bilo koje doba dana i noći, ako je potreba za molitvom hitna, kao i u vreme kada se ne narušava „kućni red” bolnica. Učestalost obilaska zavisi od duhovnog i telesnog stanja pacijenata i njihove uzraslosti u veri – priča otac Zoran.
Redovna bogosluženja i molitve za bolesnike ovaj sveštenik služi u Hramu svetih besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana, čiji je starešina, a koji se nalazi u bolničkom krugu Kliničkog centra u beogradskoj Deligradskoj ulici. Crkva posvećena Svetim vračima sagrađena je 1929. godine, a posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, komunisti su je pretvorili u mrtvačnicu. Tek posle 39 godina počela su ponovo da se drže bogosluženja, od 2006. godine hram se obnavlja, a pacijenti koji su pokretni mogu da dođu na službu i pričeste se. Neki od njih, pritisnuti teškom bolešću, počeli su ovde prvi put da se mole i odlaze u crkvu.
– Neretki su slučajevi kada se ljudi okrenu veri kada padnu u bolesničku postelju, jer bolesti su neka vrsta Božje opomene. Čovek treba da se opomene, da se upita – šta ova bolest hoće od mene? Ima li možda neke krivice u ovoj bolesti? – ističe otac Zoran.
Radeći u Kliničkom centru, gde se, između ostalog, zbrinjavaju pacijenti sa komplikovanim oboljenjima koja ne mogu biti uspešno tretirana u drugim zdravstvenim ustanovama, sveštenik koji brine o duhovnom lečenju pacijenata ima prilike da se sretne sa pacijentima od kojih mnogi okreću glavu ili dižu ruke, nemoćni da im pomognu. A kakvu im pomoć on nudi?
– Kad bolesnima uz molitvu i razgovor ulijete nadu i veru i kada im osnažite volju da se trude i bore protiv bolesti, uz poslušnost i poštovanje lekara koji ih leče, kada posle razgovora i molitve vidite bolesnikovo ozareno lice i odlučnost da se bori sa bolešću, onda znate da ste pomogli – kaže ovaj sveštenik.
Razmišljajući o tome koliko ga je rad sa bolesnim ljudima promenio, otac Zoran kaže da sada možda više nego ranije ceni duhovno i telesno zdravlje. Težak zadatak koji svakodnevno obavlja postaje još teži kada odlazi u posetu bolesnim mališanima.
– Susret sa teško bolesnom decom, koja su zbog bolesti rano sazrela, koja sa vama razgovaraju kao odrastao čovek, deca istinski dubokoverujuća, ostavljaju vam, svako za sebe, trenutke života koji se ne zaboravljaju – priča otac Zoran.
„Zašto baš ja?”, najčešće je pitanje koje duhovniku postavljaju pacijenti i članovi njihovih porodica. Nije lako odgovoriti na takva pitanja, ali otac Zoran ističe da je duhovnik tu da ojača volju i veru porodice bolesnog i samog pacijenta, da se molitvom i pričešćem osnaži, da se uzda u pomoć Božju, „da ima čisto srce i vatrenu veru, bez uznemirenosti, ljutnje, roptanja i okrivljavanja drugih za svoju situaciju u životu”. Sa svojim duhovnikom pacijenti proslavljaju i velike hrišćanske praznike, od kojih se neki, kao Božić ili Uskrs, na primer, tradicionalno obeležavaju u krugu porodice, što je u ovom slučaju zamenjeno bolesničkom sobom.
– Na Božić i ostale praznike u Hramu svetih vrača Kozme i Damjana služi se sveta liturgija na koju redovno dolaze pacijenti koji su pokretni i učestvuju u službi, a koji nisu u mogućnosti da dođu u hram već leže u svojim posteljama, ja ih obilazim, pričešćujem i molim se Bogu za njihovo zdravlje. Pripremni post za svetu tajnu pričešća je, po blagoslovu sveštenika, prilagođen mogućnostima bolesnika te oni primaju svetu tajnu pričešća kao najbolji lek besmrtnosti protiv greha i bolesti kada se primi sa verom, ljubavlju i čistim srcem – kaže otac Zoran.
Poslednji komentari
Prave reci "da napravimo izbor". Kako, koji je pravi izbor? Nadam se da ce gospodji sa ni malo svetovnim imenom njena Sveta imenjakinja na vreme pomoci da napravi pravi izbor.
Nasa majka je radila kao radnik, do njene penzije i posao kojim nas je hranila bio je tezak i ona cesto izlozena hladnoci, hladnoj vodi i uslovima gde zdravlje popusta. Danas je presla sest decenija i boli je od reume pa do toga sto smo svi negde a ne pored nje. Nije imala vremena da se moli i da se prepusti molitvenoj cistoti neke monahinje jer cetvoro dece trazi kao jedno, samo puta cetri, tako da su otac i majka u zaru da nas odrze, skoluju i dovedu do uhlebljenja ziveli zivot prosecnih smrtnika u sekularnoj Jugosaviji. Na takvom teskom radnom mestu , majka je prezivela dve operacije i posle smrti dva brata otisla je da radi posle tri dana od sahrane, jer tamo je cekao shef i morala je da se potpise u sekund kad i svi i da sakrije suze jer je musterija tad bio svetac. Dozivela je i izbeglistvo i bacila se na malo imanje da od toga napravi nesto za unuke, neki dodatak penziji i skromnim zaradama sad rodotelja sledece generacije. Nije imala vremena za molitve i da duze vremena provede u dijalozima sa bogom, ali nas je izvela na put, ja sam Arhitekt, Nenad isto, brat i sestra odgajaju divnu decu i dobri su ljudi. otac i majka su slabiji i slabiji i Otac je cak operisan od tumora , a ona pati od bolesti. Pra par godina je umrla Almasa, na trecoj godini studija , ...covek bez mane , odgovorna , samokriticna i vredna , opet bez vremena da se moli. Ne bih voleo da je neko prepozna gresnom, a moje roditelje koji su nas voleli i odgajali, mogu samo da postujem i ljubim, a kad bi neko i pomenuo da su gresni, pocupao bih mu lemju kosurdu i oterao ga vragu...Sit gladnom ne veruje , a sit molitve , ne zna sta znaci rad za decu i opstanak iste i sta znaci glad za meditacijom. Neka je sreca na ovom svetu definisina i demistifikovana a kosmos je pun tajni i tamo mogu i gresni i bezgresni. Hvala Ekatarina X, za hrabrost i istinu.
Sa duznim postovanjem prema autorima texta i komentara ja bih izlozio komentar na ovaj text.
Cini mi se da ni jedan svetovni lek nije sladak, nego sto gorci lek to vece njegovo dejstvo na oboleloga.
I ni jedan pacijent koji je svestan svoje bolesti ne odbija uzimanje leka zato sto je gorak.
U telesnoj nemoci covek u dubini svoje duse oseca da on nije samo telo nego i duh i to ga podstice da razmislja i o zdravlju svoje duse.
Kada uistinu postane svestan svoje grehovnosti onda gorcinu bolesti telesne prima kao lek iz ruke najveceg lekara-Boga i tu pocinje vera. Na zalost nama je pojam greha postao toliko stran da gresimo kao sto disemo a da toga nismo ni svesni a to dolazi od navike na greh i navika postaje druga priroda coveka. Svi smo svesni da se pojam o svemu proticanjem vremena menja tako i ono sto se samo pre 20 ili 50 godina samtralo grehom pred ljudima danas je sasvim normalna pojava. Zamislite samo koliko se svest covekova o grehu izmenila od prvog Adamovog grehopada pa do danas. Kroz stalno gresenje covek sa navikao na greh zato ga i ne vidi.Ja sam iskusio kroz bolest svoga deteta jedno drugacije sagledavanje svoga zivota i za kratko vreme bez icije sugestije sam uvideo toliko gresnosti prisutne u sebi slicno tome kao da sam dugi niz godina ziveo bez umivanja i ogledanja pa se odjedanput nasao pred cistim ogledalom i u drustvu najsredjenijih ljudi. Tako to biva kada covek kroz muku stekne i duhovno oko i sta je tu onda cudno da pocne da veruje. U ostalom danasnja medicina mnoge bolesti pripisuje genetskom nasledju ali ne preseca put nasledjivanja. Po mome dubokom uverenjeu tu se radi o nasledjivanju grehovnosti od praroditelja , preko roditelja do danas i jedini nacin da se to presece jeste da covek uvidi svoju grhovnost i da je se odrekne i to je onda spasonosna vera koja isceljuje dusu a potom i telo biva zdravo.
Probajte razmisljati i na ovaj nacin pa onda uporedite sa ostalim nacinima i izaberite svoj put.