„Politika” je u prilici da objavi pravu vest poslasticu – tokom naredne godine, lična zaostavština genija Nikole Tesle biće dostupna istraživačima iz zemlje i sveta, što je saopšteno 29. oktobra, kada je Muzej „Nikola Tesla” nastupio na tribini „Sačuvati i podeliti pamćenje sa drugima” u Arhivu Jugoslavije.

Dve ustanove su pokrenule ovaj ciklus tribina da bi predstavile rad arhiva i drugih ustanova zaštite kulturnih dobara koje poseduju arhivsku građu. Na tribinama će biti razmenjivana iskustva, kroz temeljne, stručne rasprave o primeni savremenih rešenja u domaćoj arhivističkoj teoriji i praksi, a prva tribina bila je posvećena studiji slučaja lične arhive Nikole Tesle.

Prvu tribinu su otvorili Miladin Milošević, v. d. direktora Arhiva Jugoslavije, i Vladimir Jelenković, direktor Muzeja „Nikola Tesla”. Putem projekcija, izložbene postavke i prezentacije izdanja muzeja, kao i kroz izlaganja stručnjaka iz Muzeja „Nikola Tesla” i eksperata uključenih u muzejske projekte, na stručan ali i na popularan način, pokazano je kako se taj zadatak rešava u Muzeju „Nikola Tesla”, kakvo je stanje stvari i kakvi su dalji planovi. Govorili su Milica Kesler, arhivista, Ivana Zorić, kustos, Zoran Pekić, tehnolog i ekspert za konzervaciju papira, Svetlana Adžić, ekspert za arhivistička naučnoinformativna sredstva, i Snežana Šarboh, patentni inženjer, istraživač Teslinih izuma i patenata.

Iskoristili smo ovu priliku da postavimo nekoliko pitanja Mladenu Vujoviću, pomoćniku direktora Muzeja „Nikola Tesla”, arhivisti i predsedniku Komisije za informacije i dokumentaciju – arhivistika (ISO Komitet 46) pri Institutu za standardizaciju, koji je imao zapaženo uvodno izlaganje, i ujedno bio medijator tribine.

Zašto ste odlučili da u ovoj formi prikažete stanje najvažnijeg dela lične zaostavštine Nikole Tesle?

Najsažetije rečeno, procenili smo da su se stekli uslovi da se posle višegodišnjeg upornog i svakodnevnog rada javnosti, a pre svega užestručnoj, saopšti da je uspešno zatvoren osnovni, prvi krug obrade i zaštite lične arhive Nikole Tesle, tog kulturnog dobra od neprocenjive važnosti na nacionalnom i internacionalnom nivou. Tačnije, preduzeto je sve da arhivska građa bude fizički zaštićena i obrađena po najvišim standardima i u skladu s najboljom stručnom praksom, uz jaku informatičku podršku. U mnogim zahvatima muzej je morao da krene neutabanim stazama i da nalazi specifična, a ponegde i jedinstvena rešenja. Sve to zahteva da se u jednom momentu ne samo pokaže, već i da se podvrgne kritičkom sudu arhivistike i drugih srodnih struka. Naravno, ne može se sve obaviti na jednoj tribini, ali je to svakako način da pokrenemo ovaj proces uzajamne i svestrane komunikacije.

Zašto je od osnivanja muzeja 1952. najteži zadatak bio da se lična arhiva Nikole Tesle obradi i priredi za javno korišćenje?

Iako je taj deo Tesline zaostavštine nevelik po obimu, ključ problema je u činjenici da je to izuzetno kompleksna, raznorodna i raznovrsna kolekcija koja, po svemu, odražava nesvakidašnjost samog Tesle. Hvatanje u koštac s takvom kolekcijom možda je jedan od najtežih stručnih zadataka arhivistike i srodnih struka.

Vreme je, po svemu sudeći, da se odgovori na pitanje kada će Teslina arhiva konačno biti dotupna istraživačima?

To je pitanje koje već decenijama, iz sasvim razumljivih razloga, zanima domaću i svetsku javnost. Nas koji smo poslednje nepune četiri godine pozvani da preduzmemo sve da se to najzad ostvari, raduje činjenica što možemo da saopštimo – uporan i nimalo lak posao niza generacija arhivista i drugih saradnika muzeja najzad će uroditi plodom. Upravo završavamo prve kataloge za dve osnovne klasifikacione grupe, što je osnovna pretpostavka za pristup i za bilo koji oblik korišćenja arhivske građe. U toku je zaokruživanje organizacionih i pravnih pretpostavki i procedura da bismo tokom iduće godine omogućili da se u muzeju pojave prvi istraživači, u elektronskoj čitaonici muzeja.

Šta tačno znači „elektronska čitaonica”?

Čitavim nizom stručnih zahvata, počevši od digitalizacije do izrade niza aplikativnih, računarskih rešenja koja predstavljaju jednu informacionu celinu, uspeli smo da originalne dokumente u potpunosti isključimo iz procesa korišćenja. Uz prethodne završne konzervatorsko-restauratorske mere, oni se postepeno pohranjuju u posebne klimatizovane komore, a istraživačima će biti dostupne isključivo digitalne kopije tih dokumenata. Drugim rečima, ono što će čekati istraživače je „radno mesto” za tastaturom i ekranom, naravno s posebnom računarskom aplikacijom, prilagođenom potrebama korisnika s ciljem da im se omogući efikasan rad. Preko sajta muzeja, javno će biti dostupni višejezični katalozi koji bliže opisuju sadržaj i druge standardima predviđene podatke. Jednom rečju, Teslina arhiva će u dogledno vreme biti dostupna istraživačima.