Директорка Агенције за ауторска права др Љиљана Рудић-Димић поводом изложбе „Тито фото” нема никаквих дилема: „За неовлашћено објављивање фотографија су предвиђене чак и затворске казне. Наравно, кустос не мора да зна те законе, али сматрам да је више него етички да се тражи сагласност за изложбу, да се наследници о томе не обавештавају из новина. Укратко, било би морално да је музеј о томе претходно обавестио наследнике, да је на тај начин исказао своју намеру.”

Да ли закон на посебан начин третира ауторска права на дело Јосипа Броза Тита?

По најновијем, важећем закону о ауторским правима из децембра 2009. године Јосип Броз Тито је сврстан у ред са свим осталим ауторима којима су дела заштићена за живота, односно 70 година после смрти. То време наравно није истекло, а у закону из 1984. године о имовини, његовим наследницима се сматра његова породица, осим у случају да своју имовину и ауторска дела није завештао некој институцији или неком посебном члану породице. Уколико то није урађено ауторска права припадају породици и у том случају наследници се морају питати за коришћење.

Неко може да каже да, на пример, фотографије од којих је направљена изложба нису уметничко дело?

Женевска конвенција каже да је ауторско дело оригинална духовна творевина аутора изражена у некој форми, без обзира на њен уметнички значај. Основни критеријум да се неко дело сматра ауторским јесте да је забележено на неком материјалном носачу, у овом случају фотоапарату, затим доза оригиналности, дакле, избор објекта или особе која ће се сликати, светло, доба дана, угао фотографисања.

А шта закон каже кад је реч о дневницима?

Што се тиче збирки рукописа, дневничких података који укључују и неко његово аутентично, оригинално виђење догађаја, закон ту такође каже да се ауторским делом сматрају и збирке, чак и документа која су уређена на оригиналан начин. Дневник је личнији документ од биографије, јер можете да унајмите биографа који ће уобличити ваше податке у литерарну форму, док дневник испуњава све услове да буде третиран као ауторско дело. Код покојног председника поставља се само питање у конкретном случају, да ли је његова лична имовина која је, како схватам, пронађена после дужег времена од његове смрти у некој од институција, нешто о чему не треба да се питају наследници. Зашто вам то говорим? Зато што поред читавог низа моралних права, поред низа имовинских права која прелазе на наследнике после смрти неке особе, закон каже да наследници, не могу забранити излагање оригиналног дела које припада некој јавној институцији. Уколико је нађено у архиви наследници би могли да се успротиве само ако би се његово дело представило на пежоративан начин, ако би нарушило част или углед његовог лика и породице .

Морално право на објављивање имају његови наследници, који могу да се супротстављају мењању формата, ретуширању, недостојном коришћењу фотографија...

Шта конкретно значи пренети права?

Дневник јасно подлеже ауторским правима, осим ако је изричито завештан некој институцији. Наследници, понављам, имају право да дају другима дозволу да користе и умножавају то ауторско дело, а да би други то урадили морају имати сагласност наследника, што значи понуђен издавачки уговор, право да одлучују о избору фотографија, чак и да се консултују о графичком изгледу насловне стране.

Нада Торлак

-------------------------------------------------------------

Музеј ће поштовати судске одлуке

 Поводом написа у штампи о кршењу Закона о ауторским правима излагањем фотографија из личне Титове оставштине „Тито-фото” у Музеју историје Југославије, јуче се саопштењем огласила вршилац директора те институције Катарина Живановић, истичући да аутор не може да забрани излагање оригиналног примерка који припада музеју. Оцењено је, такође, да се Музеј према супрузи Јосипа Броза Тита Јованки Броз, члановима породице Броз и историјско-документарном и уметничком материјалу који припадају културној баштини историјског периода у коме је постојала држава Југославија, односи професионално у складу са савременом музеолошком праксом и стандардима.

„Као јавна установа у области културе Музеј није странка у оставинском или другом поступку, који се води пред Четвртим општинским судом у Београду по захтеву Јованке Броз, ради потпуног утврђивања заоставштине покојног Јосипа Броза”, наведено је у саопштењу.

Живановић је напоменула да ће Музеј у потпуности поштовати и извршити правоснажне одлуке надлежних судских или других државних органа, које би се односиле на делатност коју обавља и фондове историјско-културних добара са којима управља и које користи.

Танјуг

Титов сат продат за 760.000 динара

После десетодневне аукције на српском интернет порталу „е-дућан”, Титов ручни сат „патек филип” јуче је продат за 760.000 динара једном колекционару из Београда, који се у надметање укључио последњег дана.

Сат „патек филип” са Титовим потписом Фото Танјуг

Почетна цена маршаловог часовника од осамнаестокаратног розе злата из 1950. године била је 680.000 динара и потврђена је на самом почетку аукције. Купац је колекционар из Београда, који ће се са продавцем, такође једним од највећих београдских колекционара, срести у наредних неколико дана.

„Без обзира што није постигнута већа цена, продавац је у потпуности задовољан током и самим исходом аукције”, изјавио је менаџер „е-дућана” Милош Поповић за „Политику”, указујући да је током аукције Титовог сата забележен рекордни број посета једног предмета на интернет аукцијама овог портала.

Ручни сат из познате женевске мануфактуре носио је Јосип Броз, а педесетих година прошлог века, поклонио га је једном од најближих сарадника, који је био задужен за његову безбедност.

А. А.