Јованка Броз (Фото Фонет)

Томо, требало је 30 година да неко, ко може, дође да разговора са мном и одлучи да ми помогне, рекла је Јованка Броз, удовица Јосипа Броза Тита, свом адвокату Томи Фили, прексиноћ, после разговора са Ивицом Дачићем, министром полиције. Наиме, Јованки је министар Ивица Дачић обећао да ће у току следеће недеље, а најкасније до краја маја, добити личну карту и пасош. Осим тога, кућа у којој станује удовица некадашњег председника СФРЈ биће реновирана, а добиће на услугу аутомобил и возача.

Дачић је, подсетимо на иницијативу адвоката Филе, био прекјуче у посети Јованки Броз.

Адвокат Тома Фила за „Политику” каже да се нада ће Титова удовица после толико година добити бар пристојне животне услове.

– Од смрти Јосипа Броза ситуација Јованке није се променила, а цео случај може да се подели на три дела. У првом су статусна питања – добијање држављанства, личне карте, путне исправе и пензије. Најпре је помогао министар Расим Љајић, на чију иницијативу је Јованка добила држављанство. Када буде решено питање осталих личних докумената, долазе на ред услови смештаја – тврди адвокат Фила.

Наиме, када је након Титове смрти избачена из виле у Ужичкој 15, Брозовој је после низа претњи и речи да би требало да буде „срећна”, додељена на коришћење кућа преко пута Белог двора, где и сада живи.  

– Кућа споља делује у реду, али је унутра катастрофа. Једном је лустер пао поред ње, замало на главу. Осам година није имала грејање, а још из цеви цури вода. Све време су на њу пребацивали кривицу, да она не дозвољава да јој помогну. Једино су недавно сређивали канализацију – каже Фила.

Трећи и кључни проблем је, према речима адвоката, оставински спор који још траје.

– Југословенско руководство је после Титове смрти тврдило да он није имао плату, а постављено је и питање његове пензије што је такође остало нерешено. Говорили су да га је држава издржавала. Једва сам нашао један службени лист на коме је заиста писало да је Тито имао плату, која је за оно време била велика. Према Јованкиним речима, тај новац је она користила за кујну, за интимно домаћинство. Не значи да сваку кафу мора да плати Председништво – каже Фила. 

Када је адвокат доказао да је Тито имао плату и затражио пензију за Јованку, крајем осамдесетих прошлог века пред распад Југославије, влада је одлучила да јој се даје новац у висини плате председника скупштине.

– Она и дан-данас добија неки коверат са новцем, за који више нико не зна одакле стиже. Питање пензије, коју би имала као супруга председника државе, није решено – оцењује Фила.

Својевремено је државна власт тврдила и да, по закону о поклонима, Тито није смео да прима и даје поклоне, због чега они нису потпадали под оставинску расправу. Адвокат је у „Службеном листу” нашао тај закон по којем је свима забрањено да примају и дају поклоне, осим Титу, што је прецизирано у другом члану.

Када је тадашња власт видела колико је упоран, како каже адвокат, крајем осамдесетих уочи прославе Нове године, донет је закон по којем се све што је Тито имао проглашава друштвеном имовином, осим чувена четири списка. Адвокат је водио уставни спор и успео да оспори овај закон.  – Када је Тито умро, формирана је државно-партијска комисија која је обавила попис његове заоставштине. Направљена су четири списка, а на три је заоставштина означена као било чија. Ту су биле, рецимо, муштикле, гардероба и све то је вредело око 100.000 евра. То је после подељено на три дела, Јованки и двојици синова. Остатак имовине, четврти списак је онда проглашен државном и службеном тајном – каже Фила.

Тај списак, према његовим речима, нико никад није видео.

– Ту је, на пример, огроман број аутомобила, јер су бројни светски произвођачи Титу поклањали возила. Затим, занатлије су му поклониле златну кочију, ту су били фотоапарати, пушке, књиге, уметничке слике, а имао је и 40 коња од којих 15 липицанера. Све је то било његово приватно власништво – тврди Фила.

Битно је нагласити да, осим малог винограда који је за живота откупио и поклонио сину Жарку, Тито није имао непокретности на своје име.

– Сви покушаји да дођемо до четвртог списка покретне имовине су до данас пропали. Наводно, 2001. године он је изгубљен. Тренутно се натежемо са судом, како да дођемо до списка – закључује адвокат.    

Данијела Вукосављевић