Око 10 одсто укупне популације Србије после трауматичних догађаја уђе у посттрауматски стресни синдром, што представља и светски просек, рекла је јуче психијатар Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Србије. Она је на скупу „Посттрауматски стресни поремећај: савремени токови у истраживању и лечењу” одржаном на Војномедицинској академији објаснила да су масовне трауме последица ратова који су вођени на подручју бивше Југославије, али и земљотреса, природних и друштвених патњи, напоменувши да је у Србији у порасту масовни саобраћајни трауматизам.

– Посттрауматски стресни поремећај је тема која окупира све слојеве друштва, посебно психијатре, будући да су они непосредно задужени за лечење оболелих од психичких тегоба после масовних трауматичних догађаја – истакла је Ђукић-Дејановић.

Стручни симпозијум на ВМА организовале су Клиника за психијатрију ВМА, Удружење психијатара Србије и Психијатријска секција Српског лекарског друштва, а учествовало је више од 400 психијатара и стручњака који се баве менталним здрављем из свих здравствених установа у Србије.

Скуп је отворио начелник ВМА, генерал-мајор професор др Миодраг Јевтић, који је истакао да стручњаци ове установе и здравствени радници у нашој земљи имају задатак и обавезу да сагледају садашњост и осмисле здраву будућност народа.

Овај поремећај подразумева развој карактеристичних симптома који трају дуже од једног месеца, заједно с потешкоћама у нормалном живљењу и функционисању после суочавања са угрожавајућим и трауматичним искуством. Према неким подацима, ризик да оболе имају припадници војних снага који су били на бојишту и цивили који су претрпели трауме у рату^, особе које су силоване, сексуално или физички злостављане, они који су преживели или били сведоци догађаја опасних по живот^, као и људи који су преживели природне катастрофе, попут торнада и земљотреса.