Турска ближа срцу од Србије

Нови Пазар – Па шта ако смо навијали за Турску, је л’ то забрањено, да није кривично дело?! Овако је један деветнаестогодишњак јуче осорно одговорио на питање зашто се у суботу увече на улицама Новог Пазара, после утакмице турске и српске кошаркашке репрезентације, скандирало – Турској. Његов нешто старији суграђанин, тридесетогодишњи Емин, настоји да објасни како се у суботу у овом граду није десило ништа неочекивано нити нешто што би омладину овог града могло да сврста међу државне непријатеље Србије.
– Видите, ја имам блиске рођаке у шест турских градова. Неки су отишли одавно, пре 50-60 година, неки касније, али посећујемо се и настојимо да се не заборавимо. И нешто ми је топло око срца, кад се помене Турска – објашњава Емин.
Он сматра да је омладина Новог Пазара само навијала за турску репрезентацију, али није против Србије, јер би се тако радовали да је Турска победила било коју другу репрезентацију.
– Знаш у чему је „квака”? Била субота увече, лепо време, трећи дан Бајрама, пун градски трг омладине. Много њих и није знало да се игра нека важна утакмица, али знаш каква је омладина коју сутра не чека посао, живе од данас до сутра, многи у безнађу. Не спорим, било је оних који су пролазећи у колонама аутомобила и машући турским заставама „понудили програм” за то вече и многи су им се прикључили. Увек се нађе и понеко „паметан”, ко „избаци” и неку паролу и почне да скандира.
Друштву за столом у башти млечног ресторана у центру града започета дебата о навијању за Турску је нови „програм”. Амир (24) издваја мишљење:
– Кад онако данима прича муфтија (Зукорлић), окреће људе против државе у којој живе , онда је ово очекивано. Човек нам само чини зло, сад нас читава Србија гледа као црне овце, а ми то нисмо. А ја навијам за Србију било са ким да игра – каже овај младић.
Развија се дискусија о дугогодишњој, по некима једностраној љубави Бошњака према Турској. Недавни долазак турског премијера Ердогана заједно са председником Тадићем у Нови Пазар ослањао се управо на те емоције.
– Нико нас није питао зашто смо исто овако масовно били на улицама Новог Пазара када су долазили Ердоган и Тадић, тада је то било у реду, требало је ваљда да се и Србија турском премијеру представи као добар домаћин. И тада смо махали турским заставама и то је описивано као лепа слика – каже гост за суседним столом.
Родбина се воли, где год да је, а Турке иначе баш брига за нас. Обећавају нам понешто, као да помогну Санџак, а само гледају своју рачуницу, додаје Ениса, службеница у једној државној фирми.
– Ишла сам у „лудирања” кад је побеђивала Србија, то је моја држава, а за Турке усред Србије да навијам, а то не могу – каже она.
У живој дискусији помиње се да је двадесетак навијача недавно путовало да у Београду навијају за Галатасарај када је играо против ОФК Београда, да турска кошарка не би била то што је сада да јој својевремено није дао крила Мирсад Јаховић, Новопазарац, да у турској репрезентацији сада игра четири – пет Санџаклија.
– А да играју Србија и Босна , за кога би навијали у Бањалуци? – брани своје право да навија за Турску један од гостију.
– Добро, али Срби навијају за Србију, а ми нисмо Турци – аргумент је другог момка, који се не би прикључио навијању за Турску и да је био у центру Новог Пазара.
А да је у последњим секундама утакмице у којој се одлучивало ко ће у финале, лопта хтела другачије, да је победила репрезентација Србије, шта би било?
– Ништа, онда би кренули да славе ови са Шестова и Дежевског пута (насеља у којима претежно живе Срби) , а прикључили бисмо им се и ми који смо са нестрпљењем чекали крај утакмице у центру – каже један од момака и додаје да би их тада било мање.
У Новом Пазару се с приче о утакмици, спорту и навијању лако склизне у политичке воде, о Бошњацима којима није баш за срце прирасла химна и застава Србије, могу се чути и реченице које је много пута о наводној обесправљености Бошњака изговорио муфтија Муамер Зукорлић. А затим следе критике посленицима јавне речи који „преувеличавају значај навијања групице младих људи” .
С. Бакрачевић

-----------------------------------------------------

Зилкић: Зукорлић иде опасним путем(/slika2)

Нови Пазар – Реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић рекао је да је главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић пошао „једним врло опасним путем” оптужујући Српску православну цркву, односно владику Иринеја Буловића, да стоји иза проблема са исламском веронауком. Зилкић је у изјави Танјугу оценио да је то опасно, јер из прошлости и ратних година код одређених људи, било да су Срби или Бошњаци, постоје појединци који живе са одређеним фрустрацијама и предрасудама. „Потенцирати то питање сигурно има за циљ активирање неке клеронационалне дозе која је потребна неком који тоне како би се за то ухватио. Са тог аспекта је то врло опасно, јер се проблем преноси на улицу, па на верски терен”, казао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије, који је и члан владине Комисије за веронауку.
Он тврди да никада не би дозволио мешање СПЦ или било које друге верске заједнице у послове Исламске заједнице, јер су све заједнице међусобно у некој врсти партнерског односа. Зилкић тврди да нити владика Иринеј нити СПЦ не показују тенденцију да гуше исламску заједницу или да се, којим случајем, мешају на овај или онај начин. Говорећи о примени исламске веронауке у пракси, Зилкић каже да се она отежано одвија у једној школи у Сјеници, у две школе у Тутину где су директори из реда оних који подржавају Зукорлића, док у Новом Пазару има, како је рекао, четири неуралгичне тачке. У свим другим школама у Србији верска настава се обавља нормално, навео је он. Поводом Зукорлићевог позива родитељима и ђацима да бојкотују наставу веронауке, Зилкић је изразио уверење да се то неће догодити и позвао родитеље и ученике да не подлежу „утицају и притисцима очајника”.
У Србији постоје две управљачке структуре исламске заједнице које се међусобно не признају. Зукорлић и његови следбеници протестовали су прво због избора реис ул улеме Зилкића у владину Комисију за веронауку, а у два маха су, тим поводом, најављивали протест испред зграде Владе Србије у Београду, али су од тога одустали.
Према ранијим информацијама, веоручитељи ислама су бирани према стручности и на списку у школама Србије у већем су броју, 61 одсто, они који подржавају Зукорлићеву опцију, а 31 одсто вероучитеља су лојални Зилкићу.
Танјуг