У Србији дневно четири самоубиства

Свакога дана четири особе у нашој земљи дигну руку на себе, а по броју самоубистава наша земља се налази на 13. месту у свету. Годишње око 40 особа реши да се убије скоком са београдског Бранковог моста, а пролеће је у психијатријском „календару” означено као годишње доба са повећаним бројем самоубистава. Упркос чињеници да су многи у нашој земљи без посла и на рубу егзистенције, разлог за дизање руке на себе није сиромаштво, стручњаци за душу истичу да је самоубиство манифестација болести – пре свега депресије.

Социолог Борис Јашовић ипак примећује да се и социјални фактор мора узети у обзир када се говори о узроцима самоубиства, али додаје да сиромаштво није „окидач” за овај чин. Постоји много земаља у свету које су сиромашније од Србије, подсећа овај стручњак, али ипак немају такву статистику самоубиства. Он сматра да високој стопи суицида кумује транзиција из „уљуљканог социјалистичког система, који је био синоним за мир, сигурност и социјалну правду у – дивљи капитализам у коме је већини особа одузето осећање личне сигурности”.

„Осећање сигурности представља камен темељац менталног здравља, а велики број наших суграђана живи са снажним и тешким осећањем несигурности – нису сигурни за свој посао и живе у сталном страху да неће моћи да школују децу, отплате кредит за стан, кола или летовање и да неће дочекати пензију. Једини начин да се „стимулише” потрошња у земљи са уништеном привредом и високом стопом незапослености јесте – давање банкарских кредита. Али, отплата тих кредита везана је за редовна примања, па се онај ко изгуби посао налази на корак од самоубиства, јер зна да је шанса да пронађе посао у земљи у којој се људи запошљавају преко партијске књижице и рођачких веза – минимална”, упозорава наш саговорник. 

Професор др Милутин Ненадовић, неуропсихијатар и директор Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, истиче да је самоубиство најчешће манифестација болести – пре свега депресије.

Ризик од суицида, по његовим речима, већи је код оболелих од разних депресивних поремећаја, код особа које злоупотребљавају алкохол или дроге, код шизофрених пацијената и код оних који имају поремећај личности.

„Велики је број старих и немоћних људи носи претешко бреме усамљености, а ми према њима имамо однос псеудобриге. Ове особе нису ни душевно поремећене, ни егзистенцијално угрожене, већ самоубиство чине из алтруистичких разлога – да би наследницима обезбедили стамбени простор или ослободили унуку собу”, упозорава наш саговорник.

Жене чешће покушавају, а мушкарци чак три пута чешће успевају да изврше самоубиство. Покушај самоубиства код жена најчешће је везан за узимање прекомерне дозе лекова или сечење вена, док се мушкарци често убијају ватреним оружјем или вешањем. За оба пола је карактеристично да руку на себе дижу на почетку болести, када особа има снаге за самоубиство, или на крају болести када се чини да је борба са демонима депресије добијена.

Не треба затварати очи пред чињеницом да су самоубиства у Србији честа и да је то проблем целог друштва. Иако новинари због тога имају обавезу да истражују узроке ове појаве, у пракси их судски органи спречавају у томе. Тако је недавно Апелациони суд из Новог Сада казнио ТВ Апатин са милион динара због повреде права на приватност, јер су извештавали о самоубиству девојке. Сви подаци који су изнети, како је касније показало суђење, били су тачни, али ни то није спасло новинаре од казне.   

 -----------------------------------------------------------------

Литванија прва по броју самоубистава

Литванија има највећу стопу самоубистава на свету, сведочи статистика Светске здравствене организације, која потврђује да „најтежу” статистику, када су у питању самоубиства, имају Русија, Белорусија, Латвија, Естонија, Мађарска, Словенија, Украјина и Финска. С друге стране, најнижа стопа самоубистава забележена је у Јордану, Малдивима, Египту, Азербејџану, Арменији, Јужноафричкој Републици и Кувајту. Наша земља има највећу стопу самоубистава међу бившим југословенским републикама, с обзиром на то да четири особе дневно у Србији дигну руку на себе. Иза Србије се налази Хрватска, у којој две особе дневно одузму себи живот, а потом Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора, у којој сваки трећи дан једна особа дигне руку на себе. Најмањи број самоубистава у земљама југоисточне Европе има Албанија.