У одељењу 22 ђака

Повећање обухвата деце предшколског узраста и потпуни обухват деце основним образовањем, обезбеђен превоз за децу из удаљених места и сиромашних породица, 22 до 25 ученика у одељењу, боравак у школи од осам до 16 часова, разноврсни ваннаставни програми урачунавају се у радно време наставника и у радно оптерећење ученика и финансирају се на основу програма рада школе, нови начини оцењивања, кућне посете породицама ученика, више гимназијалаца и уметничких школа, програм каријерног вођења и саветовања ученика узраста од 15 до 18 година, увођење мајсторског образовања – само су неке од новина које предвиђа „Стратегија развоја образовања Србије 2011–2020”.

Драгана Коруга, координатор радне групе за „Рани развој и предшколско образовање”, каже да је том стратегијом предвиђена оптимизација мреже предшколских установа (која мора бити у складу са мрежом основних школа), као и обавеза локалних заједница и самоуправа да размотре све могућности коришћења постојећих капацитета, са преуређивањем и променом намене објеката који се не користе. „Дакле, прво да се на најбољи начин искористи све што имамо, па онда да се гради и додаје”, истиче Коруга.

На питање да појасни шта се подразумева под породичним јаслицама и путујућим обдаништима и путујући васпитачима, она објашњава да су многи од ових облика и раније постојали и били су добри.

– Треба их оживети, иновирати и стандардизовати како би се обезбедила уједначеност квалитета. Свака заједница ће осмишљавати своје модалитете. У стратегији су наведени неки за које се зна и који већ постоје, али то не искључује развој нових. Посебно је важно повезивање свих постојећих и нових облика рада и програма и услуга са потребама деце и породица, као и повезивање са културном понудом и садржајима намењеним деци, са невладиним организацијама и интернационалним програмима који су се показали квалитетним – каже Коруга.

Др Ана Пешикан, координатор радних група за основно и за опште, средње и уметничко образовање, каже да су два кључна изазова у основној школи то што не завршавају сва деца основну школу и што је низак квалитет знања које ученици стичу.

– Кључна мера је подизање квалитета рада наставника преко њихове боље селекције, иницијалног образовања и система усавршавања и професионализације улоге наставника и увођење стандарда квалитета – објашњава саговорница.

Она каже и да је велики притисак различитих садржаја да постану обавезни школски предмети. Ученици су преоптерећени, ради се „широко и плитко”, па је нужно прекомпоновање рада у школи: да се смањи оптерећење а подигне квалитет. Неопходна је ревизија васпитно-образовних програма да би се обезбедила њихова савременост, усклађеност и животна и социјална релевантност и смањење оптерећења ученика обавезном наставом (не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова недељно).

У плану је, по речима др Пешикан, и развијање механизама подршке инклузивном приступу у школама – додатно образовање наставника и кроз усавршавање и у програмима наставничких факултета, прављење регистра деце с тешкоћама и сметњама у развоју, сарадња министарстава образовања, здравља, социјалних питања и државне управе и локалне самоуправе на праћењу и унапређивању примене инклузије и на широком информисању јавности о инклузији, добијање систематске помоћи од стручног кадра који је организован у центре помоћи и мобилне тимове.

На питање шта се још кључно мења у средњем образовању наведеном стратегијом, др Пешикан каже да је чињеница да дуго траје процес занемаривања гимназија – није се улагало деценијама у њих, дуго је разаран њихов квалитет и тренутни мали обухват је резултат тог негативног процеса. Зато ће гимназије имати приоритет у наредном периоду, односно знатно повећање обухвата ученика гимназијама, ка половини популације ученика који иду у четворогодишње средње школе.

Упитана како ће се сви ови циљеви из Стратегије постићи, с обзиром на то да је познато да нема пара, она одговара да је то питање за будућу владу.

– Какав год ми економски развој предвидели за „Србију 2020+” основно питање је ко ће тај развој да понесе ако нам генерације буду слабо образоване, ако њихове дипломе буду само папири иза којих не стоји право и потребно знање и компетенције. Ако Србија хоће да уради нешто са својим развојем, то не може без адекватно образованог кадра. Поред тога, једно је повећање издвајања за образовање, а друго, још важније, да то није линеарно издвајање за све подсистеме, него према приоритетима које управо разматра ова стратегија – каже др Ана Пешикан и додаје да се нада да ће избори, промене које следе и стратегија бити импулс да се отвори озбиљна расправа на највишем нивоу о функцији образовања у Србији у 21. веку.

Сандра Гуцијан

Сутра: Неуспешни наставници губе посао