Уколико Влада Србије ускоро усвоји измене позитивне листе лекова који се издају о трошку осигурања, а прихватањем предлога Републичког завода здравствено осигурање, на рецепт ће убудуће бити издавано 250 облика, доза и паковања лекова више него до сада. Велики број медикамената који се издаје на рецепт могао би да појефтини захваљујући променама критеријума на основу којих се препарати стављају на позитивну листу.

Тако би на листу А лекова који се издају на рецепт могло да буде додато 88 медикамената, на листу А1 лекова са процентуалном партиципацијом 69, на листу Б препарата који се дају болницама 89, а на Це листу, на којој се налази цитостатици који су неопходни оболелима од малигних болести, три медикамента. Де листа лекова може да буде „богатија” за седам лекова.

Светлана Вукајловић, директорка РЗЗО, каже да они са предлогом нових листа могу да снизе цене лекова, али да је питање да ли ће доћи до планиране уштеде и тога да се издаци за лекове смање за 80 милиона динара месечно.

– Могући нови прописи ништа битно не доносе за пацијенте, јер је реч о хемијски истим медикаментима. Али, проблем је што су приходи на нивоу 2008. године, а трошкови стално расту. Подстицањем конкуренције, доћи ће до уштеда. Имамо притисак да се подигну цене других лекова и усагласе са курсом динара. Видећемо колико ћемо успети да одржимо те цене. Ако би курс и даље растао, расле би и цене лекова, па бисмо морали да предузмемо неке мере. Да ли би оне обухватале смањење позитивне листе лечења или повећање цене партиципације, још не знамо. Знамо да су то непопуларне мере, али нешто ће морати да се спроведе ако дођемо у незавидну ситуацију – истакла је Вукајловићева за „Политику”.

Изменама прописа, са листе А предвиђено је да се скине 39, са А1 и Б 17 лекова, који би били уклоњени са листе углавном на захтев произвођача, због истека регистрације, а неколико препарата са Де листе требало би да буде пребачено на А листу и грађани би их лакше добијали.

Према речима мр Оливере Гордић, директорке Апотека „Београд”, они не могу да утичу ни на цене лекова, ни на избор листе медикамената Републичког завода за здравствено осигурање.

– Стрепимо да може да дође до тога да добављачи повећају цене лекова, а да РЗЗО смањује. Таква ситуација може да доведе до несташице лекова и то је оно што нас брине. Иначе, ми добијамо информације од добављача и произвођача шта ће бити дефицитарно. И једино можемо да реагујемо тако што ћемо купити већу количину тих медикамената од сопствених средстава да бисмо скратили време дефицита – истакла је Гордићева.

У највећој домаћој веледрогерији „Велефарм” поздрављају све мере државних институција које су у функцији унапређења услуге за осигуранике, а посебно све уштеде које су базиране на реалним тржишним принципима и ефекту конкуренције. У „Велефарму” сматрају да то представља обавезу и императив институција којима су држава и осигураници поверили овај задатак.

Уколико дође до умањења цена медикамената, кардиоваскуларни пацијенти који у терапији користе „плавикс” за партиципацију убудуће би издвајали 350 уместо 1.200 динара, а они који користе антидепресив „пароксетин” уместо 500 – 70 динара. Они којима лекари препоручују и коришћење статина у терапији могу да одахну, јер је и за ту групу препарата предвиђено смањење издатака пацијената.

Данијела Давидов-Кесар

-------------------------------------------------------------------- 

Све више фалсификованих лекова

Светско тржиште фалсификованих лекова вредеће ове године око 75 милијарди долара, показују процене стручњака Светске здравствене организације. Поређења ради, 2002. године сиво тржиште медикамената процењено је на око 32 милијарде долара, што значи да се годишње увећавало између 13 и 15 одсто. Према истим проценама, учешће сивог тржишта медикамената износи у просеку један одсто у развијеним, а у неразвијеним и земљама у развоју десет одсто. У најлошијој ситуацији су делови Африке, Азије и Латинске Америке. У тим регијама света учешће фалсификованих лекова достиже чак 30 одсто, речено је на јучерашњој Међународној конференцији о фалсификовању лекова, која је у организацији агенције „Фронт” одржана у хотелу „Југославија”, у Београду.

Наше здравствене установе и институције, међутим, немају прецизне податке о томе колико на домаћем тржишту имамо плагијата медикамената. До сада су регистрована два, три фалсификата, а како је истакла Татјана Шипетић, директорка Агенције за лекове и медицинска средства Србије, промет лекова строго се контролише.

– Не можемо да прецизирамо колико код нас има фалсификованих лекова. Право питање је да ли их имамо, а не успевамо да их пронађемо – истакла је Шипетићева.

И у суседној Хрватској ситуација је слична.

– У редовном ланцу снабдевања нисмо успели да пронађемо фалсификоване лекове, што не мора да значи да је стање на тржишту лекова одлично, већ да нам је можда нешто промакло – објаснио је Синиша Томић, директор Агенције за лекове и медицинске производе Хрватске.

Доменико ди Ђорђо, менаџер за борбу против фалсификовања Италијанске агенције за лекове, каже да у Италији 0,1 одсто тржишта медикамената заузимају фалсификати.

– Тај податак је веома добар, јер имамо одличан систем контроле и свакодневно пратимо шта се дешава на тржишту – рекао је Ди Ђорђо.

С. Д.