Вечерње клинике од 11. децембра

До 11. децембра сви здравствени радници који су запослени у државним медицинским установама мораће да се определе да ли желе да раде пуно радно време у државној установи или пола радног времена у државној, а друга четири сата у приватној ординацији. Медицинари који се одлуче за пуно радно време у државној установи, а наставе да раде у приватној пракси биће отпуштени са посла, упозорио је др Томица Милосављевић, министар здравља.

Он је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао да би државне здравствене установе од 11. децембра требало да организују допунски, односно вечерњи рад у циљу пружања здравствених услуга које нису обухваћене здравственим осигурањем и интервенција које се у тим установама и иначе изводе. Цене у вечерњим клиникама државних установа биће тржишне, али неће бити уједначене – утврђиваће их управни одбори здравствених установа, а пацијенти ће уплаћивати накнаду за допунску здравствену услугу здравственој установи.

– Ценовници ће бити истакнути на видним местима, а вечерње клинике од 11. децембра постаће једини облик допунског рада лекара, који пуно радно време раде у државној установи – прецизирао је министар Милосављевић.

Право на допунски рад неће имати директори здравствених установа, начелници одељења и шефови одсека, а у наредних неколико месеци директори здравствених установа треба да почну да реорганизују своје установе, како би вечерње клинике функционисале по тржишним условима. Здравствени радници који закључе уговор о раду са непуним радним временом са државном установом неће моћи да закључе уговор о допунском раду са својим послодавцем, као ни са другом здравственом установом која се налази у државној својини. 

„Циљ ових мера је да се обезбеди већа безбедност пацијената, да се најбољи стручњаци у области здравства задрже у државним установама, као и да се искорени корупција у болницама. Безбедност пацијената се повећава тако што ће њима бити пружане здравствене услуге у оним установама у којима постоји већи број прегледа и у којима се дневно збрињавају хиљаде пацијената, а најбољи лекари биће стимулисани да раде у оквиру својих матичних здравствених установа тако што ће добијати тржишни хонорар за своје медицинске услуге у вечерњим клиникама. А ако се има на уму да цена једног консултантског прегледа на тржишту износи између 40 и 50 евра, онда је јасно да ће то бити значајан прилив новца за једну здравствену установу који ће бити употребљен за поправљање услова рада у њој”, истакао је др Томица Милосављевић.

Он је додао да ће отварање вечерњих клиника повећати буџет здравствених установа и да ће тај новац бити употребљен за подизање квалитета рада у целој здравственој установи. Легалан прилив новца омогућиће и набавку нове медицинске опреме, која по квалитету неће заостајати за апаратима који постоје у неким установама приватне праксе.

Он је такође додао да директори здравствених установа одлучују да ли ће и под којим условима дозволити поделу радног времена, а они директори који одобре поделу радног времена биће у могућности да запосле нови кадар са непуним радним временом.

„На тржишту радне снаге постоји 2.500 младих и незапослених лекара који су шест година студирали и улагали у своје знање, а Министарство здравља има циљ да до 2010. године преполови број незапослених лекара – ако 2.000 лекара одлучи да у државним здравственим установама ради скраћено радно време, ми ћемо запослити 1.000 младих стручњака да здравствени систем не би трпео ничије одсуство”, истакао је министар здравља.

Др Томица Милосављевић је објаснио да здравствена установа може почети пружање здравствених услуга на основу организације допунског рада ако добије сагласност Министарства здравља. Да би добила ту сагласност здравствена установа је дужна да поднесе захтев Министарству у коме се детаљно описују начин и поступак организације допунског рада, врсте здравствених услуга за чије пружање организује допунски рад, име, презиме, занимање, специјалност и број особа које ће бити ангажоване по основу уговора о допунском раду за појединачне врсте здравствених услуга. Здравствена установа је дужна и да поднесе податке о листама чекања које се воде у здравственој установи, о времену чекања и броју особа на листама, податке о времену заказивања за појединачне здравствене услуге, цене тих услуга и радно време за пружање таквих услуга.