Веронаука побеђује грађанско васпитање

Ђаци који ће убудуће слушати верску наставу имаће нови наставни план и програм и нове уџбенике, а статус њихових вероучитеља биће после 14 година решен – они ће моћи да заснују радни однос на неодређено време.

Како је за наш лист рекла Снежана Павловић, заменица председника Комисије за верску наставу и саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у току су измене наставног плана и програма, а паралелно се ради и на измени уџбеника и наставних средстава и то за све разреде. По њеним речима, важно је и то што ће се око измена садржаја питати и најбољи вероучитељи, то јест у нову концепцију овог предмета биће укључено и њихово четрнаестогодишње искуство из школе.

– Комисија ради и на системском решавању статуса вероучитеља, како би и они, као и сви остали наставници стекли право да заснују радни однос на неодређено време, а не да као сада, пред почетак сваке школске године продужавају уговор – објашњава Павловић.

Иако је веронаука у школама готово 14 година, прецизни подаци о томе колико Србија има вероучитеља и колико деце слуша верску наставу – не постоје. До сада се баратало податком о 2.500 вероучитеља у читавој Србији за све верске заједнице, а како сазнајемо у комисији, први пут ће сви подаци бити сабрани и познати за месец и по дана.

Такође нам кажу и да није тачан податак који се годинама износи у јавности – да је подједнак број ђака на верској настави и грађанском васпитању. Напротив, најновији подаци показују да је много више ђака на часовима веронауке и да постоје средине, попут Ваљева (90 одсто ђака) или Баната (60.000 ученика) где веронаука доминира, а да истовремено нигде није забележена таква врста доминације за грађанско васпитање.

– У почетку, те школске 2001/2002. године било је тешко организовати наставу из веронауке, имали смо тек по неколико пријављених ђака у сваком одељењу. Лане је на верској настави било нешто више од 40 одсто ђака, а ове године је однос пола-пола када се упореди са грађанским васпитањем – прича за наш лист Зоранка Ребић, вршилац дужности директорка београдске Трговачке школе.

Она каже да су ђаци одушевљени својим вероучитељима који организују секције, такмичења, воде их на часове и ван школе, умеју да анимирају децу и да их приближе цркви. Вероучитељи су у односу на друге наставнике у лошијем положају, јер морају да потписују уговор сваке године, додаје, недостаје им обука, семинари, стручно усавршавање, а било би добро да се уз „решење за стално”, реши и питање недостатка уџбеничке литературе. Директорка каже да није довољно само то што постоји наставни план, јер час практично зависи само од маштовитости и способности вероучитеља.

Шта кажу ученици? Добрила Станковић, Марија Васић и Мирко Ђурђевић у глас објашњавају да потичу из верујућих породица и да је верска настава за њих била логичан избор. Њима не смета то што немају уџбеник, јер им се допада да уче гледајући документарне филмове које вероучитељ пушта на часу, а одлазе и у цркву…

Сво троје су матуранти, у дневнику су тројке, четворке и петице и признају да још нису почели да се припремају за упис на факултете, иако знају да неће бити лако добити индекс Више пословне и Више угоститељске школе или будуће васпитачице.

– Веронауку слушам од првог разреда основне школе, то је био мој избор. Професор ради много са нама, прича занимљиво, на пример, о свом путу у Свету земљу, води нас и на литургију, мене је водио на крштење и стварно сам задовољна овим часовима – каже Добрила.

– За разлику од других предмета и часова, атмосфера је опуштенија, немамо бројчане оцене, ја на пример имам „истиче се”. Вероучитељ нам помаже да одржимо веру и да разбијемо неке заблуде. Највише је било полемике око тога да ли су Бог и Исус једно, то је већина ученика мешала, а било је и тема које смо ми тражили попут наркоманије, алкохолизма, штетности дувана – прича Марија.

– Редовно идем у цркву, слушам литургију. То што немамо уџбеник не осећам као неки недостатак, јер то превазилазимо разговором са вероучитељем и гледањем филмова. Ми имамо среће што имамо добре вероучитеље, и не причамо само о вери, већ и о неким другим, животним стварима – каже Мирко.

Вероучитељи, након 14 година наставе у школама, боље оцене дају Православном катихизису у средњој, него у основној школи, а најлошије оцењују веронауку коју слушају прваци. И они су ова три проблема – програми непримерени узрасту ученика, недостатак наставних средстава и квалитетних уџбеника и нерешени статус наставника верске наставе, означили као горуће у обимном истраживању Министарства просвете које је ових дана објављено у јавности.

Иако наставници примећују да у окружењу има и оних који веронауку доживљавају као предмет који је привремено у систему, већина сматра да верска настава треба да се изучава у школама као посебан предмет за сваку конфесију и то у свим разредима основне и средње школе.

Сандра Гуцијан